Државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије Владимир Поповић изјавио је данас да су у борбу против коронавируса активно укључени и истраживачи са института и факултета у Србији.
Државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије Владимир Поповић изјавио је данас да су у борбу против коронавируса активно укључени и истраживачи са института и факултета у Србији.
Поповић је у изјави за агенцију Танјуг оценио да је ова епидемија показала колико су истраживачи важни за нашу државу и колико је српска наука развијена.
Државни секретар је указао на то да су наши истраживачи у последњих месец дана показали невероватан ентузијазам у настојањима да системски помогну у борби са пандемијом.
Према његовим речима, чим је епидемија почела, Министарство просвете окупило је 22 истраживача са факултета и института широм Србије у радну групу којом координирају помоћница министра за науку Марина Соковић и продеканка за наставу Медицинског факултета у Београду Татјана Пекмезовић.
Он је навео да истраживачи сваки дан анализирају најрелевантније светске научне радове и значајне, проверене изворе широм планете, а информације се свакодневно шаљу у Кабинет председнице Владе и здравствени Кризни штаб.
То су препоруке које су често гранична истраживања у науци и доносе најновије терапије, али се неке од тих информација и сазнања могу одмах искористити у активностима наших лекара и уопште у борби против епидемије, објаснио је Поповић и додао да је више тих предлога прихваћено и њихова примена је у току.
Према његовим речима, истраживачи су ангажовани и у лабораторијама где се раде тестирања на коронавирус, при чему је њих 45 ангажовано у лабораторији "Ватрено око" која је недавно отворена у Клиничком центру Србије, уз помоћ Пекиншког института за геномику и под окриљем Владе Србије.
Он је истакао да је Пекиншки институт за геномику светски лидер у секвенцирању генетског материјала за истраживање вируса, уз напомену да је најзаслужнији за успостављање контакта између тог института и Владе Србије био доктор Радоје Дрманац, изузетно успешан српски молекуларни биолог, који дуго живи у САД.
Министарство је поносно на ове истраживаче, који су се добровољно ангажовали у тешким околностима, али је поносно и на њих најмање 40 који су ангажовани у Институту ''Торлак'', Националној референтној лабораторији у Батајници и другим лабораторијама, нагласио је Поповић.