П:
О:
Читај ми
Бубало учествовао на састанку министара привреде у југоисточној Европи
Београд,
23. фебруар 2006.
Министар привреде у Влади Републике Србије Предраг Бубало учествовао је данас у Атини, на позив министра привреде и финансија Грчке Јоргоса Алогоскописа, на састанку министара привреде земаља учесница Процеса сарадње у југоисточној Европи (South East European Cooperation Proces - SEECP).
Министарство привреде саопштило је да су овом састанку присуствовали и представници Аустрије, као председавајуће ЕУ, и Канцеларије специјалног координатора Пакта за стабилност ЈИЕ.
Главна тема конференције била је "Економски изгледи југоисточне Европе", а учесници су детаљно разматрали економске изгледе широм региона и испитали мере за даље побољшање окружења за привредну сарадњу, улагања и прекограничну трговину.
Министри су указали на то да у региону постоји огроман привредни потенцијал, као и континуирани привредни раст и друштвени напредак. Они су, такође, уочили да су директна страна улагања у регион брзо повећавана претходних година и да се наставља напредак у практичној примени мреже споразума о слободној трговини.
Остварени позитивни резултати углавном су последица успешне практичне примене широких привредних реформи, чему су допринели и ближи однос са ЕУ и брзо усвајање "аки комуните" од држава које нису чланице СЕЕЦП-а. У том смислу, Грчка је поново изразила посвећеност да помогне земљама СЕЕЦП-а у њиховим тежњама ка ЕУ.
Представници Европске комисије посебно су нагласили значај формирања регионалне мултилатералне зоне слободне трговине, уз симултана усвајања и проширења ЦЕФТА.
Такође, министри су потврдили позицију у промовисању даљег отварања и либерализације својих привреда, као и користи од развоја приватног сектора у смислу отварања нових радних места и олакшавања трговине.
Међу главним темама обрађеним на овој конференцији су:
1) Економски изгледи региона за 2006. годину. Уочено је да је југоисточна Европа постала један од најдинамичнијих региона Европе са високим стопама привредног раста и опадајућом инфлацијом. Отвореност привреда, као и либерализација тржишта допринели су великим приватизацијама. Даљи економски изгледи све више обећавају;
2) Прекогранична трговина и олакшање трговине, тамо где је испитана усклађена активност ради подстицања трговине промовисањем ефикаснијих и јефтинијих међурегионалних токова трговине и практичном применом царинских стандарда компатибилних са ЕУ;
3) Финансијска тржишта. Разматрана је изводљивост сарадње путем блиских веза регионалних тржишта берзи хартија од вредности како би се елиминисали проблеми мале величине и уситњавања;
4) Регионално банкарство. Идентификовано је да је неадекватан приступ финансирању једна од главних баријера за развој предузећа пошто је банкарско посредовање прилично ограничено. Закључено је да се мора даље развијати локални банкарски сектор, а уочен је и напредак у приватизацији локалних банака;
5) Инвестиционо окружење и привредни раст. Постигнута је сагласност о томе да је овај регион међу најпривлачнијим одредиштима за директне стране инвестиције широм света, као и да су изгледи за будуће придруживање Унији за неколико земаља побољшали инвестициону климу и пословно окружење;
6) Јавно-приватно партнерство. Уочено је да практична примена мањих пројеката јавно-приватног партнерства, сем у традиционалним секторима где се они већ користе, може да буде корисна за регион југоисточне Европе.
Канцеларија специјалног координатора за Пакт стабилности презентовала је активности и изазове са којима се суочава.
Развој приватног сектора је кључ успешног процеса транзиције, што је од суштинске важности за смањење незапослености и сиромаштва, као и промовисање политике развоја ефикаснијих људских ресурса на тржишту рада. Већ се побољшава креирање запослења, а очекује се да ће се овај тренд наставити како би конкурентне плате, у комбинацији са географском близином проширене ЕУ, постале стимуланс за унутрашња директна страна улагања, под условом да пословна клима остане атрактивна и да се наставе програми приватизације.
Економске користи од директних страних улагања нису ни гарантоване, нити се једнако распоређују на све регионалне партнере. Националне економске политике утичу на степен успеха у привлачењу унутрашњих улагања и у коришћењу њихових економских потенцијала. У том смислу, министри су изразили посвећеност успешном наставку процеса транзиције и промовисању ефикасности банкарског система.
На скупу су истакнуте користи од укидања политичких препрека за директна страна улагања, развијање искусне и флексибилне радне снаге, олакшање спољне трговине путем практичне примене мреже споразума о слободној трговини који иду ка успостављању јединственог споразума и, коначно, смањење и укидање нетарифних баријера.
Министарска конференција поново је потврдила одличну климу сарадње између СЕЕЦП земаља. Њен циљ - да се истраже начини на које земље чланице могу даље радити на постојећој регионалној сарадњи како би унапредиле даљи одрживи привредни раст и запосленост широм земаља чланица - пружио је могућност министрима да понове своју посвећеност СЕЕЦП-у и нагласе потребу за сталним дијалогом у циљу превазилажења постојећих изазова у обезбеђењу стабилног окружења за привредну активност.
У том смислу, напори су усмерени на унапређење процеса који се одвија ка европској интеграцији и ка развоју регионалне платформе за сарадњу у вези са различитим привредним аспектима обликованим да повећају даља страна и домаћа улагања.
Министри су изразили уверење да ће ова привредна повезивања остати најадекватнији начин да се обезбеди утврђивање економске и политичке стабилности и да се формира основ за дугорочни напредак у југоисточној Европи.
Главна тема конференције била је "Економски изгледи југоисточне Европе", а учесници су детаљно разматрали економске изгледе широм региона и испитали мере за даље побољшање окружења за привредну сарадњу, улагања и прекограничну трговину.
Министри су указали на то да у региону постоји огроман привредни потенцијал, као и континуирани привредни раст и друштвени напредак. Они су, такође, уочили да су директна страна улагања у регион брзо повећавана претходних година и да се наставља напредак у практичној примени мреже споразума о слободној трговини.
Остварени позитивни резултати углавном су последица успешне практичне примене широких привредних реформи, чему су допринели и ближи однос са ЕУ и брзо усвајање "аки комуните" од држава које нису чланице СЕЕЦП-а. У том смислу, Грчка је поново изразила посвећеност да помогне земљама СЕЕЦП-а у њиховим тежњама ка ЕУ.
Представници Европске комисије посебно су нагласили значај формирања регионалне мултилатералне зоне слободне трговине, уз симултана усвајања и проширења ЦЕФТА.
Такође, министри су потврдили позицију у промовисању даљег отварања и либерализације својих привреда, као и користи од развоја приватног сектора у смислу отварања нових радних места и олакшавања трговине.
Међу главним темама обрађеним на овој конференцији су:
1) Економски изгледи региона за 2006. годину. Уочено је да је југоисточна Европа постала један од најдинамичнијих региона Европе са високим стопама привредног раста и опадајућом инфлацијом. Отвореност привреда, као и либерализација тржишта допринели су великим приватизацијама. Даљи економски изгледи све више обећавају;
2) Прекогранична трговина и олакшање трговине, тамо где је испитана усклађена активност ради подстицања трговине промовисањем ефикаснијих и јефтинијих међурегионалних токова трговине и практичном применом царинских стандарда компатибилних са ЕУ;
3) Финансијска тржишта. Разматрана је изводљивост сарадње путем блиских веза регионалних тржишта берзи хартија од вредности како би се елиминисали проблеми мале величине и уситњавања;
4) Регионално банкарство. Идентификовано је да је неадекватан приступ финансирању једна од главних баријера за развој предузећа пошто је банкарско посредовање прилично ограничено. Закључено је да се мора даље развијати локални банкарски сектор, а уочен је и напредак у приватизацији локалних банака;
5) Инвестиционо окружење и привредни раст. Постигнута је сагласност о томе да је овај регион међу најпривлачнијим одредиштима за директне стране инвестиције широм света, као и да су изгледи за будуће придруживање Унији за неколико земаља побољшали инвестициону климу и пословно окружење;
6) Јавно-приватно партнерство. Уочено је да практична примена мањих пројеката јавно-приватног партнерства, сем у традиционалним секторима где се они већ користе, може да буде корисна за регион југоисточне Европе.
Канцеларија специјалног координатора за Пакт стабилности презентовала је активности и изазове са којима се суочава.
Развој приватног сектора је кључ успешног процеса транзиције, што је од суштинске важности за смањење незапослености и сиромаштва, као и промовисање политике развоја ефикаснијих људских ресурса на тржишту рада. Већ се побољшава креирање запослења, а очекује се да ће се овај тренд наставити како би конкурентне плате, у комбинацији са географском близином проширене ЕУ, постале стимуланс за унутрашња директна страна улагања, под условом да пословна клима остане атрактивна и да се наставе програми приватизације.
Економске користи од директних страних улагања нису ни гарантоване, нити се једнако распоређују на све регионалне партнере. Националне економске политике утичу на степен успеха у привлачењу унутрашњих улагања и у коришћењу њихових економских потенцијала. У том смислу, министри су изразили посвећеност успешном наставку процеса транзиције и промовисању ефикасности банкарског система.
На скупу су истакнуте користи од укидања политичких препрека за директна страна улагања, развијање искусне и флексибилне радне снаге, олакшање спољне трговине путем практичне примене мреже споразума о слободној трговини који иду ка успостављању јединственог споразума и, коначно, смањење и укидање нетарифних баријера.
Министарска конференција поново је потврдила одличну климу сарадње између СЕЕЦП земаља. Њен циљ - да се истраже начини на које земље чланице могу даље радити на постојећој регионалној сарадњи како би унапредиле даљи одрживи привредни раст и запосленост широм земаља чланица - пружио је могућност министрима да понове своју посвећеност СЕЕЦП-у и нагласе потребу за сталним дијалогом у циљу превазилажења постојећих изазова у обезбеђењу стабилног окружења за привредну активност.
У том смислу, напори су усмерени на унапређење процеса који се одвија ка европској интеграцији и ка развоју регионалне платформе за сарадњу у вези са различитим привредним аспектима обликованим да повећају даља страна и домаћа улагања.
Министри су изразили уверење да ће ова привредна повезивања остати најадекватнији начин да се обезбеди утврђивање економске и политичке стабилности и да се формира основ за дугорочни напредак у југоисточној Европи.
-
Београд, 8. јануар 2025.Ухапшен осумњичени за изазивање опште опасности и тешку крађу на...
-
Београд, 8. јануар 2025.Почиње са радом Јединствени информациони систем за...
-
Београд, 7. јануар 2025.Ухапшена и четврта особа у вези са убиством у Инђији
-
Београд, 7. јануар 2025.Наставак јачања Војске Србије и материјалног положаја њених...
-
Београд, 7. јануар 2025.Ухапшене три особе због убиства у Инђији
-
Београд, 5. јануар 2025.Повећан број образовних програма Националног контакт центра за...
-
Београд, 4. јануар 2025.Гашић дочекао наше мировњаке из Либана
-
Београд, 4. јануар 2025.Сарадња са надлежним органима РС у заштити квалитета воде реке...
-
Београд, 4. јануар 2025.Највеће месечне зараде у ИКТ сектору и током 2024. године
-
Београд, 4. јануар 2025.Позитивно решено 37.934 захтевa за привремени боравак и рад страних...