Михајловић је, гостујући у јутарњем програму Телевизије „Хепи“, подсетила на то да за време епидемије коронавируса наш аеродром ниједног тренутка није био затворен – допремана је медицинска опрема и реализовани су хуманитарни летови, којима је више од 15.000 наших грађана враћено у земљу, а приближно 13.000 странаца одлетело у своје државе.
У овом тренутку, како је подвукла, нигде у Европи нема редовних линија, нити јасно дефинисаних процедура.
Она је додала да је авио-саобраћај нешто сасвим другачије у односу на друмски, те да очекује да лекари дају препоруке како би се, пре свега, испоштовало питање безбедности путника у авиону.
Према њеним речима, када је у питању редован авио-саобраћај ни Европа још увек нема све процедуре – још није тачно дефинисано да ли ће бити потребан PCR тест или самоизолација.
Од 18. маја ћемо почети са летовима из четири града – Лондона, Беча, Франкфурта и Цириха, јер још има наших грађана који желе да се врате у Србију, најавила је Михајловић.
Свакако, како је указала, треба да будемо поносни на „Ер Србију“, без које ништа не бисмо могли да реализујемо у време ванредног стања, а држава је сада на потезу да помогне важним предузећима, као што је наша национална авио-компанија.
Истовремено, она је напоменула да грађевинарство и велики инфраструктурни пројекти у Србији нису стали ниједног тренутка у току кризе због коронавируса, што ће нам много помоћи када говоримо о бруто друштвеном производу и привредном расту земље.
Према њеним речима, све државе света трпе последице пандемије коронавируса и по свим проценама у питању је највећа економска криза.
С друге стране, како је навела, бележи се пад свих гасова стаклене баште, а емисије угљен-диоксида смањене су за 8 до 10 одсто и данас многе државе света гледају како да улажу у животну средину и обновљиве изворе енергије, јер ће то подићи економију.
Еколошка инфраструктура постаје све актуелнија и у томе треба тражити кључ за опоравак привреде, оценила је потпредседница Владе.
Михајловић је додала да се у Србији ради на 520 километара нових ауто-путева, те да због спремности пројеката и стабилног буџета ниједног тренутка није било застоја.
И у време највеће кризе имали смо 2.500 до 3.000 радника на градилиштима, сада их има више од 4.000. Раде се сви велики пројекти, од Моравског коридора, ауто-путева од Прељине до Пожеге и Сремске Раче до Kузмина, до брзе пруге од Београда до Будимпеште. Наш циљ је да Србију премрежимо путевима и повежемо наше градове, објаснила је она.
Према њеним речима, у марту и априлу је 4,8 милиона аутомобила прошло Коридором 10 и ауто-путем „Милош Велики“, што је за четири милиона мање у односу на прошлу годину.