Реч је о заштитним маскама, рукавицама, визирима, средствима за дезинфекцију, скафандерима и скенерима у вредности од приближно 14.500 евра, које је Амбасада Норвешке донирала оним секторима инспекције који су најизложенији ризику од COVID-19, а то су санитарна, тржишна, здравствена, инспекција за лекове и инспекција рада.
Ружић је подсетио на то да је пандемија коронавируса довела до увођења ванредног стања у Србији, када је пред нас постављен нови, ванредни задатак у смислу ангажовања и сарадње привреде и инспекција у циљу очувања здравља нације, али и стабилности тржишта и неопходне минималне економске активности.
У том смислу, како је навео, Влада је донела приближно 80 различитих прописа, док су од 15. марта инспекције спровеле 268.960 надзора, што превазилази број који обаве у редовном стању.
Према његовим речима, од овог броја, приближно 200.000 надзора извршено је на границама и ту је највећи терет понела, пре свега, санитарна инспекција.
Ништа мању улогу у унутрашњем промету није имала тржишна инспекција, која је у првим данима пандемије ефикасно обезбеђивала примену свих мера које су се односиле на снабдевање грађана и саме цене, указао је министар.
Ружић је нагласио да је инспекција рада штитила раднике и деловала едукативно према послодавцима, кроз давање мишљења о правима на раду и раду у ванредним условима.
Такође, како је оценио, и остале инспекције су дале пун допринос регулацији ванредног стања, али су поменуте три изнеле највећи терет јер су заједно са привредом обезбедиле да грађани у нашој земљи што мање осете ванредност стања.
Он је нагласио да је новонастала ситуација довела до тога да ресорно министарство, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој и НАЛЕД-ом, 25. марта отвори јединствени Контакт центар републичких инспекција, кроз који је за време ванредног стања обрађено и инспекцијама прослеђено више од 3.000 пријава.
Према његовим речима, ово место омогућава грађанима и привреди да, без претходног знања о надлежности појединих инспекција, пријаве сумњу на било које одступање од законских норми или обавезујућих стандарда.
Он је предочио да се у почетку највећи број представки односио на повећање цена хране и медицинске опреме, које су прослеђиване тржишној инспекцији, док је привреда имала највише представки у вези са радом.
Само у 12 одсто пријава утврђено је да има неправилности, што говори у прилог високој свесности и савесности наше привреде у овим околностима, подвукао је Ружић и још једном исказао захвалност Краљевини Норвешкој на данашњој помоћи.
Амбасадор Норвешке у Србији Јерн Еуген Јелстад нагласио је да је важно да та земља настави да доприноси развоју српских инспектората који надзиру привреду и негују добре праксе међу српским предузећима и корпорацијама.