Мали је, гостујући на Радио-телевизији Србије (РТС) објаснио да од данас сви пунолетни грађани Србије са важећом личном картом и пребивалиштем у Србији могу да се пријаве преко поменутог сајта Управе за трезор, а за ове потребе из буџета је опредељено 60 милијарди динара.
Он је нагласио да ће у петак почети да ради и контакт-центар, када ће бити објављен и број телефона преко кога ће грађани моћи да се пријављују, оценивши да ће сви имати довољно времена, односно 20 дана за пријаву, те да ће након тог датума исплата ићи сукцесивно.
Важно је да смо обећање које смо дали пре неколико недеља и испунили, нагласио је министар, уз подсећање на то да у петак, 15. маја, креће исплата 100 евра помоћи за пензионере и оне који примају новчану социјалну помоћ, а који по аутоматизму добијају ову подршку.
Ова мера усмерена је ка свим грађанима Србије из два разлога – први је економски, јер ће се тај новац потрошити у продавницама, купиће се роба која ће морати да се произведе, дакле подстичемо раст производње, а са друге стране имамо важан ефекат због кога ову меру примењују најразвијеније земље света, као што су САД, Јапан, Сингапур.
То је, како је указао, јака психолошка мера која треба да покаже колико је држава способна да највећи терет кризе преузме на себе и да поделимо једну дозу оптимизма да идемо напред и отварамо нашу економију.
Он је подсетио на то да је исплата новчане помоћи грађанима део свеобухватног пакета економских мера, од којих је већина већ реализована, као што су мере за подршку привреди – исплата минималца за приближно 1.052.000 запослених, одлагање пореских обавеза и обезбеђивање повољне кредитне подршке преко гарантне шеме и Фонда за развој.
Министар се осврнуо и на продају еврообвезница на међународном тржишту у износу од две милијарде евра, оценивши ту трансакцију веома успешном.
Пре два дана смо се вратили на међународно тржиште капитала. То је за нас веома успешна трансакција, јер смо поново листирани на Лондонској берзи, навео је он, уз напомену да је за то владало огромно интересовање.
За те две милијарде евра пријавило се више од 300 инвеститора и тражња је износила седам милијарди евра, указао је Мали и нагласио да смо били прва земља која је изашла на тржиште са неинвестиционим рејтингом и која нема подршку Европске централне банке јер нисмо чланица ЕУ.
Према његовим речима, обвезнице су издате на период од седам година, по купонској стопи од 3,125 одсто (стопа приноса 3,375 одсто), уз оцену да је то веома повољна каматна стопа имајући у виду тренутне међународне околности.
Он је као пример навео обвезницу са којом је Србија прошле године трговала са 1,25 одсто камате, док се са њом сада трговало на нивоу од 3,05 процената.
Такође, како је додао, достигнута је премија најнижа за Србију, нижа у односу на Мађарску, а иста као за Словенију, а ту смо премију ризика добили захваљујући, пре свега, снази наше економије и чињеници да смо имали високу стопу раста од пет одсто у првом кварталу ове године.
Према његовим речима, узимање кредита код ММФ-а сада није била опција јер, као прво, ММФ даје краткотрајне позајмице оним земљама које имају проблем са дефицитом платног биланса, а са друге стране могла је да се од те институције обезбеди новчана подршка у периоду од пет година, али би у том случају каматна стопа била негде око четири процента.
Дакле, како је објаснио, постоје две врсте помоћи – једна је брзи одговор за земље које имају проблем у дефициту платног биланса и немају довољно девизних резерви да измирују своје обавезе, као што су то урадиле Босна и Херцеговина, Северна Мекедонија и Тунис.
Али ми нисмо у тој групи земаља јер имамо велике девизне резерве од преко 13 милијарди евра, стабилне јавне финансије, исплаћујемо редовно обавезе и то нам није потребно.
Друга помоћ је на максимално пет година, а реч је о стенд-бај аранжману и цена тог капитала од две милијарде евра није испод четири одсто, а ово је 3,3 одсто. ММФ може да помогне и ми са њим радимо, али цена је већа него она коју смо добили на тржишту капитала, објаснио је Мали.
Србија је, како је нагласио, далеко испод 60 осто јавног дуга у односу на БДП, далеко испод Мастрихт нивоа и са ове две милијарде налазимо се на нивоу од 57 одсто јавног дуга у односу на БДП, те је реч о потпуно одговорној економској политици земље.
Министар је прецизирао да ће новац бити искоришћен за подршку економским мерама како би се подржала наша привреда и оствариле планиране стопе раста.
Хоћемо да будемо на нули или на плусу ове године, да будемо први у Европи и нисмо далеко од тога. Стратешки циљ нам је да новац који имамо „упумпамо“ у привреду и да ове године будемо прва земља у Европи по стопи раста, закључио је Мали.