Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Кркобабић и академик Драган Шкорић нагласили су да рибарство може да буде веома исплативо, позвавши заинтересоване да улажу и удруже се у постојеће или оснују специјализоване рибарске задруге.
Они су, одговарајући на питања заинтересованих за улагање у рибарство, навели да Србија располаже огромним ресурсима за гајење слатководних врста риба.
Производња рибе у последњој деценији варира између 7.278 тона колико је износила 2017. године и 13.013 тона у 2011. години.
Према количини произведене рибе Србија је негде у средини у поређењу са чланицама ЕУ, а мању производњу од Србије има 12 чланица ЕУ.
Просечна потрошња рибе у Србији по глави становника је између пет и шест килограма, што је три до четири пута мање од европског и светског просека.
Укупна потрошња рибе у Србији последњих година креће се између 35.000 и 50.000 тона годишње.
Кркобабић је посебно нагласио неопходност повећања производње рибе и удруживања у специјализоване рибарске задруге.
Србија би поново могла да буде велики извозник кавијара као пре више деценија, када је у САД и друге земље годишње извозила 2-3 тоне тог специјалитета по цени од 900 долара за килограм и остваривала приход већи од 2,5 милиона долара, рекао је Кркобабић и подсетио на то да само у Војводини има више од 100.000 хектара под водом који се не могу користити за друге намене, а погодни су за изградњу шаранских рибњака.
Према његовим речима, производња рибе у Србији и према стручним проценама, може да се повећа за 100 одсто, уз добро осмишљен извоз прерађевина од слатководне рибе.
За све заинтересоване и уз савете како се могу удружити, Национални тим за препород села Србије организоваће стручне посете успешним рибњацима.
Иницијатива за оснивање рибарске задруге стигла је од аласа из Голупца, а све специјализоване рибарске задруге ће моћи да конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта "500 задруга у 500 села", наводи се у саопштењу.