Председница Владе је такође изразила жељу да са Фридом хаусом започне конструктиван дијалог и сарадњу, што је нашем амбасадору у Вашингтону већ потврђено са њихове стране.
Фокус анализе коју је израдио кабинет председнице Владе пре свега је био на најзначајнијим тврдњама из извештаја Фридом хауса:
-
Да ли Србија предњачи по урушавању демократије на Балкану? Иако се у извештају и коментарима на сам извештај који су уследили по његовом објављивању тврди да је Србија доживела најдраматичнији пад степена демократичности у региону Балкана, чињеница је да је Србија оцењена од стране Фридом хауса као земља са највишим степеном демократије на Западном Балкану. Степен демократије у Србији већи је за 0,10 процената у односу на другопласирану Црну Гору и читавих 0,64 процента у односу на Босну и Херцеговину. Дакле, тумачење извештаја „Земље у транзицији 2020“ по коме Србија предводи демократско назадовање на Западном Балкану није оправдано бројкама, које указују на то да је Србија најбоље рангирана.
-
Да ли Србија предњачи по паду демократичности у Европи? Још један део извештаја који упућује на погрешне закључке јесте онај који приказује Србију међу неколико земаља које “предњаче по опадању демократије” у централној Европи и на Балкану, тако напуштајући групу демократија и постајући транзициони/хибридни режими. И у овом случају, такво тумачење је контрадикторно самим бројкама изнетим у извештају. Од 10 земаља централне Европе и Балкана код којих су оцене демократичности опале у поређењу са прошлогодишњим извештајем Фридом хауса, пад Србије је најмањи. За разлику од бројних других земаља централне Европе и Балкана, Србија је забележила смањење оцене за минималних 0,04 (уз Србију, једино је Естонија забележила минимални пад од 0,04, док су сви остали били лошији: Бугарска, Чешка Република, Летонија, Словачка, Албанија, Црна Гора, Пољска и Мађарска). Представљање Србије, земље која има минималан пад резултата, као земље која „предњачи у опадању демократије“ у Европи, није ништа друго до погрешно, злонамерно и свакако нетачно тумачење квантитативних података изнетих у самом извештају.
-
Да ли је Србија транзициони/хибридни режим? Кључни закључак извештаја је да Србија, по први пут од 2003. године, више не спада у категорију демократија, већ у категорију транзиционих/хибридних режима. Међутим, ниједан други релевантан извештај или индекс демократије није регистровао или наговестио такво демократско „склизњавање“ Србије у 2020. години. За разлику од Фридом хауса, ни EIU Democracy Index (индекс часописа “The Economist”) ни BPT Index не детектују такву трансформацију у Србији. Према оба ова индекса демократије Србија се сврстава као демократски режим чија је оцена значајно изнад дефинисане границе неопходне за склизавање у категорију транзиционих/хибридних режима.
-
Зашто је, према Фридом хаусу, Србија „склизнула“ у категорију хибридних режима? Србија је, према извештајима Фридом хауса, у 2019. години била „демократски режим“, док је у 2020. години постала „хибридни режим“. Оно што се може видети када се упореде оцене Србије у извештају за 2019. годину и извештају за 2020. годину јесте да у ствари нема већих разлика у резултатима. Србија је задржала исте оцене по 6 од 7 индикатора, са падом само у једној области од 0,25 поена (0,25 поена је минимална промена резултата коју држава може да забележи у оваквим извештајима). Једина категорија у којој је забележен пад је категорија корупције, за коју је Србија добила оцену 3,50, у поређењу са прошлогодишњом оценом која је износила 3,75. То што је Србија стављена у категорију хибридних режима једино је последица најмањег могућег пада резултата по питању корупције у извештају „Земље у транзицији 2020“. Тектонске промене у земљама које регресирају у хибридне/транзиционе начине управљања и прелазе из изборних демократија са релативно високим стандардима за избор националних лидера у режиме чије су демократске институције крхке - просто се не могу објаснити или научно доказати указујући на један једини показатељ који је забележио најмањи могући пад у року од годину дана.
-
Да ли се корупција заиста погоршала у Србији протекле године? Тврдње Фридом хауса да је оцена корупције у Србији пала, односно да се корупција у Србији повећала током протекле године, поткрепљене су Извештајем о мониторингу који је спровела Коалиција прЕУговор из септембра 2019. године, извештајем Фискалног савета Србије из марта 2019. године и Индексом перцепције корупције (CPI) Транспаренси интернешенела. Прво, аутор је могао да се позове на годишње извештаје Европске комисије о напретку Србије. У свом последњем извештају, Европска комисија оценила је да је Србија постигла „ограничен напредак“ у овој области указујући на усвајање Закона о спречавању корупције у мају 2019. године и Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, који је ступио на снагу у марту 2018. године.
Ни извештај о мониторингу коалиције прЕУговор из септембра 2019. године не поткрепљује тврдње из извештаја Фридом хауса, већ наводи да је „генерално гледано, дошло до одређених побољшања у законодавном оквиру за борбу против корупције, али да није дошло до побољшања у спровођењу оног постојећег од марта 2019. године“. Не помиње се заостајање или назадовање у вези са корупцијом у Србији. Значајна и академски чврста веза између извештаја прЕУговора и пада оцене у области корупције у извештају Фридом хауса не може се повући.
Чак ни Индекс перцепције корупције (CPI) Транспаренси интернешенела не поткрепљује перцепцију погоршања корупције у Србији током прошле године, како се тврди у извештају Фридом хауса. У њему је резултат Србије остао апсолутно исти као у претходном CPI за 2018. годину, објављеном 2019. године.
Ни у Бертелсмановом индексу трансформације (BTI) Србија није назадовала гледајући борбу против корупције. Они чак наводе да је „институционални и правни оквир за сузбијање корупције у Србији формално успостављен; неки од ових закона су високог квалитета чак и по међународним стандардима“.
Ни у Индексу владавине права Светског пројекта правде (WJP) корупција у Србији се није погоршала током прошле године. Штавише, што се тиче међународног рангирања у погледу корупције, Србија је чак забележила релативно побољшање у поређењу са другим земљама.
Ни у Извештају Европске комисије о напретку Србије за 2019, нити извештају о мониторингу коалиције прЕУговор за 2019, затим Индексу перцепције корупције Транспаренси интернешенела за 2020, Индексу трансформације Бертелсман фондације за 2020. годину или Индексу владавине права за 2020. Светског пројекта правде - није уочено да Србија назадује или заостаје у области корупције у односу на прошлу годину. Према томе, једини закључак који се може извући јесте да су тврдње које је изнео аутор извештаја Фридом хауса неосноване и да нису утемељене на чињеницама. Они доносе закључке у супротности са кључним налазима извора које наводе, показујући тиме значајне недостатке у њиховом академском поштењу и истраживачкој темељности.
-
Коначно, постоји неколико места у извештају Фридом хауса где је аутор изнео једнострана запажања или није успео да веродостојно представи целу ситуацију. Само један пример који илуструје до које мере се отишло у смеру погрешног представљања факата о Србији је навод који каже: „У фебруару 2019, Савез за Србију, кровна групација опозиционих партија, напустила је оно што је назвала "отетим парламентом" и формирала тзв. „слободни парламент“ у покушају да умањи легитимитет овог првог. "Слободни парламент" заседа од тада без резултата“. Насупрот ономе што аутор тврди у извештају, такозвани "слободни парламент" не постоји у Србији, нити је икада "заседао".
Анализу извештаја Фридом хауса у писму председнику Мајклу Абрамовицу можете погледати у прилогу.