П:
О:
Читај ми
Почео рад на стварању нове стратегије развоја пољопривреде
Београд,
24. мај 2004.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Ивана Дулић-Марковић рекла је у интервјуу за најновији број "Економиста", да је из пакета мера за развој аграра ресорног Министарства 17. маја започела регистрација пољопривредника и њихових газдинстава, након чега ће се средства кредита, субвенције или новац за откупљене производе уплаћивати непосредно на рачуне пољопривредника, као што се то ради у земљама са развијеном пољопривредом. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Регистрација пољопривредних газдинстава:
Системом регистрације пољопривредних газдинстава добијамо тачне податке о томе ко су произвођачи и шта производе, а акција је добровољна и без икаквих условљавања, с тим што регистровани произвођачи имају право да отворе наменски рачун код банке која је вољна да подржи програм Министарства. Такође, пољопривредници могу да конкуришу за краткорочни или дугорочни кредит из аграрног буџета у зависности од својих могућности. Верујем да је ово добар пут да стигнемо суседе који су пошли пре нас и који веома брзо грабе напред.
Промене у аграру:
Нема правог деловања државе у пољопривреди и свих оних институција које би требало да помогну, не да решавају директно производњу, не да решавају тржиште, већ да дају пројекте како би произвођачи могли да планирају и како би били информисани о томе где су тржишта, која су потенцијална тржишта, која су тржишта слободна и да се према томе организују. Ми желимо да успоставимо нови механизам који има за циљ да вратимо поверење произвођача у државу, да успоставимо мрежу директног плаћања и да све принадлежности које иду од државе ка сељацима ради подстицаја различитих производа буду исплаћене директно.
Оријентација на интензивну и специјализовану производњу:
Мислим да су пшеница и кукуруз интензивне културе и да су и ту потребни подстицаји. Мој став је да је немогуће бавити се интензивном пољопривредом на хектар до два кукуруза или пшенице, то су домаћинства којима би требало да се бавимо на други начин. Али, ако неко има 40 и више хектара пшенице, он је већ због тога опредељен за ту културу и свакако би требало да добије на том нивоу и подстицаје да настави у том правцу. Пољопривредник треба или да увећава посед, или да размишља о томе како да унапреди своју производњу, и не можемо на исти начин третирати произвођача пшенице који има 40 хектара и оног са хектар до два, коме би било упутније да се бави производњом поврћа.
Диспаритети цена и динамика исплате: Програм Министарства за ову годину јесте да решава тренутне проблеме који су огромни и решавамо их кроз предлоге као што су, промена неких прелевмана, ванцаринска и царинску заштита, текућа питања која су везана за пољопривредна предузећа, за шећеране. Оно што ми реално можемо ове године јесте да припремимо добар терен како бисмо за следећу годину направили системске промене у исплати субвенција, у доношењу нових одлука за које културе да дамо субвенције. Ишли смо на континуитет и веома обазриво кренули са новим стварима, јер нисмо имали никакву базу података од претходног министарства да бисмо могли добро да испланирамо увођење нових субвенција. Увели смо је за уљану тикву, јер смо знали да се то извози, да постоји добро удружење произвођача преко којег то можемо да урадимо, док су остале субвенције остале на прошлогодишњем нивоу. Велику грешку смо направили што се тиче свињарства, јер и ту постоје добра удружења произвођача и ту смо можда могли да планирамо подстицај и надам се да ћемо следеће године то исправити. Основни проблем у целом нашем програму су механизми и сада је тешко кроз административне процедуре прогурати добро идеју, а веома је тешко пронаћи механизам да буде праведан. Ми смо изменили паритете за ђубриво у натуралној размени за пшеницу. Показало се, међутим, да у већини случајева ефекат тог повољног паритета у размени опет није стигао до произвођача, пошто су сви они учесници у ланцу од складиштара до крајњег корисника зарачунали своју маржу, тако да је до сељака стигло минерално ђубриво 1:1,7 иако смо ми дали паритет 1:1. То је оно за шта се залажем, морамо имати механизам инспекција и деловање правне државе да се казне ти прекршаји, а опет, ако се сви ти актери покажњавају, нема преко кога да се дистрибуира. Наш је проблем како да уредимо те односе, како да их присилимо да поштују донете одлуке.
Неисплаћивање субвенција према хектару индустријског биља:
Нама је циљ да повећамо производњу, по хектару плаћа ЕУ и на тај начин контролише ниво производње и субвенцијама смањује производњу. Мислим да би онај ко ради боље и више требало и више да добије, отуда и ниво субвенција на основу просечног приноса и засејаних површина које ће се исплаћивати у два аванса. Уводимо и програм мера за подстицање села, за десетак дана би требало да почне реализација и односи се на једнократну помоћ људима који живе на селу и који су млађи од 40 година. То је наш покушај да их задржимо на селу и директно подупиремо рурални развој села. Тај програм намеравамо да наредних година интензивирамо, тим пре што се већина министарстава у ЕУ више не зову министарства пољопривреде, већ министарства за рурални развој. Увоз прехрамбених производа:
Морамо да убедимо наше произвођаче да производе боље и јефтиније. Свесна сам тога да не полазимо са истих основа у поређењу са окружењем, али ћемо на граници, контролом квалитета, покушати да заштитимо производњу. Наши произвођачи који желе боље и могу боље, угрожени су јефтинијом производњом из увоза. Истина је и то да нашим произвођачима недостаје систем тржишних информација. Тај информациони систем желимо да успоставимо преко наших пољопривредних служби како би могли да добију податке о ценама, да буду обавештени шта производе Македонци, Хрвати, Мађари... и да нађу "своје место под сунцем".
Израда Стратегије развоја пољопривреде Србије:
До краја октобра би требало да дамо наш предлог, да би у новембру стратегија била усвојена. У овом моменту идентификовани су сектори као основа за стратегију и урађено је пет-шест тематских радионица, где смо укључили људе упућене на поједине гране пољопривредне производње. Питамо произвођаче, удружења, питамо прерађивачку индустрију и покушавамо да их окупимо и направимо ту анализу шта је то што не ваља, шта би требало да се уради у неких седам-осам година и које кораке би требало да предузме Министарство, а које ПКС, шта институти, шта би произвођачи код себе требало да унапреде - да та стратегија буде као неки програм рада. Паралелно са тим покушавамо да успоставимо сектор за економику и анализу и прикупимо податке о конкурентности наших производа на светским тржиштима, који су, како сам ја видела, прилично поразни: мало смо конкурентни са нашим ценама и то не само на тржиштима ЕУ, него и десно од ЕУ - сви око нас раде јако брзо и јако паметно и сви се боре за сваки могући слободан простор на тржишту пољопривредних производа. Ми се заиста трудимо да око прављења те стратегије окупимо што више заинтересованих, она не сме да буде стратегија Министарства - покушавамо да направимо консензус интереса и надамо се да ће то што ми сада радимо преузети следећа влада и следеће министарство. Другим речима, желимо да избегнемо стратегију која би била један велики документ са 50 страна, где ће да пише како смо најбољи и на следећих 50 страна како ћемо све то што је написано да урадимо и на крају да се то никада не уради. Желимо да тежиште стратегије буде како ће то што је написано да се оствари.
Усаглашавање домаћих прописа са стандардима ЕУ:
Ту предстоји огроман посао, али није то баш тако страшно како на први поглед изгледа, јер већ имамо законе који су у припреми о заштити биља и ветерини, два огромна сектора на које Европа пуно полаже, а који се усклађују и који ће бити потпуно усклађени са директивама ЕУ. Оно што нас чека јесте велики број прописа о квалитету, о сертификацији и већина тих прописа је сада на нивоу СЦГ - значи, Закон о стандардизацији који обухвата велики део пољопривреде. Ми смо успоставили сарадњу са Министарством за унутрашње економске односе и настојаћемо да се ти прописи усагласе. Међутим, немамо лабораторије које су у стању да прате карантинске штетнике, много тога је пропуштено, а сем знања, воље и ентузијазма, ми немамо ништа друго да би убрзали тај процес развоја набоље.
"Шећерна афера":
Наше Министарство није концентрисано на то да испита шта се дешавало са шећером. Слажем се да је то огромна штета за државу, али и један од бројних примера како смо ми у стању да злоупотребимо добре шансе које су нам дате. А шанса са преференцијалним шећером је, рекла бих, био један од најбољих послова који нам је понуђен да кренемо и покажемо како смо способни да добро и квалитетно производимо, а цена је била фантастична. Ми у Министарству се трудимо да конструктивно разговарамо и са Европском комисијом и са свима који су заинтересовани да се ово реши, и са шећеранама и са нашим произвођачима и мислим да је у овом тренутку то посао Министарства. Управо смо данас реаговали на још неке покушаје са шећером, јер је подигнут прелевман на 18 динара за увозни шећер, али не и за увоз сировог шећера. У том смислу неко се већ сетио како ће да увезе жути шећер, па да га прерађује у бели шећер и ми смо реаговали и Министарству трговине, туризма и услуга проследили препоруку да се подигне прелевман за увоз жутог шећера са 4 на 13 динара и тако спрече даље малверзације. Просто је невероватно колико наша концентрација у овој земљи иде ка томе не да производимо, да нешто добро урадимо, него како да преваримо систем, само због тога што се тако брже зарађује. Значи, морамо да се вратимо на рад, да размишљамо о томе како ћемо радом да зарадимо, а не "трговином" и разним малверзацијама. Иначе, покушавамо да у сарадњи са Европском инвестиционом банком, са ФАО организујемо радионице на које ће доћи и шеф Мисије ЕУ у Србији и Црној Гори Џефри Барет да видимо како ћемо даље после ове "шећерне" ситуације. Пред нама је велики посао да би поново извозили шећер, морамо да изградимо транспарентан систем о пореклу домаћег шећера и као држава покажемо да желимо да сарађујемо отворено, да нећемо да варамо и да имамо стратегију и законе о томе. Верујем, уколико будемо добро радили, да они немају интереса да нас и даље санкционишу.
Системом регистрације пољопривредних газдинстава добијамо тачне податке о томе ко су произвођачи и шта производе, а акција је добровољна и без икаквих условљавања, с тим што регистровани произвођачи имају право да отворе наменски рачун код банке која је вољна да подржи програм Министарства. Такође, пољопривредници могу да конкуришу за краткорочни или дугорочни кредит из аграрног буџета у зависности од својих могућности. Верујем да је ово добар пут да стигнемо суседе који су пошли пре нас и који веома брзо грабе напред.
Промене у аграру:
Нема правог деловања државе у пољопривреди и свих оних институција које би требало да помогну, не да решавају директно производњу, не да решавају тржиште, већ да дају пројекте како би произвођачи могли да планирају и како би били информисани о томе где су тржишта, која су потенцијална тржишта, која су тржишта слободна и да се према томе организују. Ми желимо да успоставимо нови механизам који има за циљ да вратимо поверење произвођача у државу, да успоставимо мрежу директног плаћања и да све принадлежности које иду од државе ка сељацима ради подстицаја различитих производа буду исплаћене директно.
Оријентација на интензивну и специјализовану производњу:
Мислим да су пшеница и кукуруз интензивне културе и да су и ту потребни подстицаји. Мој став је да је немогуће бавити се интензивном пољопривредом на хектар до два кукуруза или пшенице, то су домаћинства којима би требало да се бавимо на други начин. Али, ако неко има 40 и више хектара пшенице, он је већ због тога опредељен за ту културу и свакако би требало да добије на том нивоу и подстицаје да настави у том правцу. Пољопривредник треба или да увећава посед, или да размишља о томе како да унапреди своју производњу, и не можемо на исти начин третирати произвођача пшенице који има 40 хектара и оног са хектар до два, коме би било упутније да се бави производњом поврћа.
Диспаритети цена и динамика исплате: Програм Министарства за ову годину јесте да решава тренутне проблеме који су огромни и решавамо их кроз предлоге као што су, промена неких прелевмана, ванцаринска и царинску заштита, текућа питања која су везана за пољопривредна предузећа, за шећеране. Оно што ми реално можемо ове године јесте да припремимо добар терен како бисмо за следећу годину направили системске промене у исплати субвенција, у доношењу нових одлука за које културе да дамо субвенције. Ишли смо на континуитет и веома обазриво кренули са новим стварима, јер нисмо имали никакву базу података од претходног министарства да бисмо могли добро да испланирамо увођење нових субвенција. Увели смо је за уљану тикву, јер смо знали да се то извози, да постоји добро удружење произвођача преко којег то можемо да урадимо, док су остале субвенције остале на прошлогодишњем нивоу. Велику грешку смо направили што се тиче свињарства, јер и ту постоје добра удружења произвођача и ту смо можда могли да планирамо подстицај и надам се да ћемо следеће године то исправити. Основни проблем у целом нашем програму су механизми и сада је тешко кроз административне процедуре прогурати добро идеју, а веома је тешко пронаћи механизам да буде праведан. Ми смо изменили паритете за ђубриво у натуралној размени за пшеницу. Показало се, међутим, да у већини случајева ефекат тог повољног паритета у размени опет није стигао до произвођача, пошто су сви они учесници у ланцу од складиштара до крајњег корисника зарачунали своју маржу, тако да је до сељака стигло минерално ђубриво 1:1,7 иако смо ми дали паритет 1:1. То је оно за шта се залажем, морамо имати механизам инспекција и деловање правне државе да се казне ти прекршаји, а опет, ако се сви ти актери покажњавају, нема преко кога да се дистрибуира. Наш је проблем како да уредимо те односе, како да их присилимо да поштују донете одлуке.
Неисплаћивање субвенција према хектару индустријског биља:
Нама је циљ да повећамо производњу, по хектару плаћа ЕУ и на тај начин контролише ниво производње и субвенцијама смањује производњу. Мислим да би онај ко ради боље и више требало и више да добије, отуда и ниво субвенција на основу просечног приноса и засејаних површина које ће се исплаћивати у два аванса. Уводимо и програм мера за подстицање села, за десетак дана би требало да почне реализација и односи се на једнократну помоћ људима који живе на селу и који су млађи од 40 година. То је наш покушај да их задржимо на селу и директно подупиремо рурални развој села. Тај програм намеравамо да наредних година интензивирамо, тим пре што се већина министарстава у ЕУ више не зову министарства пољопривреде, већ министарства за рурални развој. Увоз прехрамбених производа:
Морамо да убедимо наше произвођаче да производе боље и јефтиније. Свесна сам тога да не полазимо са истих основа у поређењу са окружењем, али ћемо на граници, контролом квалитета, покушати да заштитимо производњу. Наши произвођачи који желе боље и могу боље, угрожени су јефтинијом производњом из увоза. Истина је и то да нашим произвођачима недостаје систем тржишних информација. Тај информациони систем желимо да успоставимо преко наших пољопривредних служби како би могли да добију податке о ценама, да буду обавештени шта производе Македонци, Хрвати, Мађари... и да нађу "своје место под сунцем".
Израда Стратегије развоја пољопривреде Србије:
До краја октобра би требало да дамо наш предлог, да би у новембру стратегија била усвојена. У овом моменту идентификовани су сектори као основа за стратегију и урађено је пет-шест тематских радионица, где смо укључили људе упућене на поједине гране пољопривредне производње. Питамо произвођаче, удружења, питамо прерађивачку индустрију и покушавамо да их окупимо и направимо ту анализу шта је то што не ваља, шта би требало да се уради у неких седам-осам година и које кораке би требало да предузме Министарство, а које ПКС, шта институти, шта би произвођачи код себе требало да унапреде - да та стратегија буде као неки програм рада. Паралелно са тим покушавамо да успоставимо сектор за економику и анализу и прикупимо податке о конкурентности наших производа на светским тржиштима, који су, како сам ја видела, прилично поразни: мало смо конкурентни са нашим ценама и то не само на тржиштима ЕУ, него и десно од ЕУ - сви око нас раде јако брзо и јако паметно и сви се боре за сваки могући слободан простор на тржишту пољопривредних производа. Ми се заиста трудимо да око прављења те стратегије окупимо што више заинтересованих, она не сме да буде стратегија Министарства - покушавамо да направимо консензус интереса и надамо се да ће то што ми сада радимо преузети следећа влада и следеће министарство. Другим речима, желимо да избегнемо стратегију која би била један велики документ са 50 страна, где ће да пише како смо најбољи и на следећих 50 страна како ћемо све то што је написано да урадимо и на крају да се то никада не уради. Желимо да тежиште стратегије буде како ће то што је написано да се оствари.
Усаглашавање домаћих прописа са стандардима ЕУ:
Ту предстоји огроман посао, али није то баш тако страшно како на први поглед изгледа, јер већ имамо законе који су у припреми о заштити биља и ветерини, два огромна сектора на које Европа пуно полаже, а који се усклађују и који ће бити потпуно усклађени са директивама ЕУ. Оно што нас чека јесте велики број прописа о квалитету, о сертификацији и већина тих прописа је сада на нивоу СЦГ - значи, Закон о стандардизацији који обухвата велики део пољопривреде. Ми смо успоставили сарадњу са Министарством за унутрашње економске односе и настојаћемо да се ти прописи усагласе. Међутим, немамо лабораторије које су у стању да прате карантинске штетнике, много тога је пропуштено, а сем знања, воље и ентузијазма, ми немамо ништа друго да би убрзали тај процес развоја набоље.
"Шећерна афера":
Наше Министарство није концентрисано на то да испита шта се дешавало са шећером. Слажем се да је то огромна штета за државу, али и један од бројних примера како смо ми у стању да злоупотребимо добре шансе које су нам дате. А шанса са преференцијалним шећером је, рекла бих, био један од најбољих послова који нам је понуђен да кренемо и покажемо како смо способни да добро и квалитетно производимо, а цена је била фантастична. Ми у Министарству се трудимо да конструктивно разговарамо и са Европском комисијом и са свима који су заинтересовани да се ово реши, и са шећеранама и са нашим произвођачима и мислим да је у овом тренутку то посао Министарства. Управо смо данас реаговали на још неке покушаје са шећером, јер је подигнут прелевман на 18 динара за увозни шећер, али не и за увоз сировог шећера. У том смислу неко се већ сетио како ће да увезе жути шећер, па да га прерађује у бели шећер и ми смо реаговали и Министарству трговине, туризма и услуга проследили препоруку да се подигне прелевман за увоз жутог шећера са 4 на 13 динара и тако спрече даље малверзације. Просто је невероватно колико наша концентрација у овој земљи иде ка томе не да производимо, да нешто добро урадимо, него како да преваримо систем, само због тога што се тако брже зарађује. Значи, морамо да се вратимо на рад, да размишљамо о томе како ћемо радом да зарадимо, а не "трговином" и разним малверзацијама. Иначе, покушавамо да у сарадњи са Европском инвестиционом банком, са ФАО организујемо радионице на које ће доћи и шеф Мисије ЕУ у Србији и Црној Гори Џефри Барет да видимо како ћемо даље после ове "шећерне" ситуације. Пред нама је велики посао да би поново извозили шећер, морамо да изградимо транспарентан систем о пореклу домаћег шећера и као држава покажемо да желимо да сарађујемо отворено, да нећемо да варамо и да имамо стратегију и законе о томе. Верујем, уколико будемо добро радили, да они немају интереса да нас и даље санкционишу.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања