Јоксимовић је пожелела добродошлицу и успешан мандат амбасадору Бишчевићу, нагласивши значај чињенице да је Хрватска, током актуелног председавања ЕУ и у условима пандемије, међу приоритетним темама задржала политику проширења и организовала видео-конференцијски Самит ЕУ-Западни Балкан, који је резултирао Загребачком декларацијом.
Тим документом је потврђена недвосмислена подршка европској перспективи региона, јединство и солидарност ЕУ и Западног Балкана у доба кризе, а најављен је и инвестициони план ЕУ за јесен ове године као подстицај регионалним пројектима и привредама региона, истакла је она.
Бишчевић је указао на то да је управо састанак са министарком за европске интеграције један од првих по ступању на дужност након предаје акредитива председнику Србије, додавши да ће његов мандат бити великим делом усмерен на подршку европском путу Србије и помоћ кроз размену искустава.
Амбасадор је такође подвукао да је за Хрватску политика проширења ЕУ и Западни Балкан један од приоритета председавања.
Јоксимовић је, говорећи о динамици процеса европских интеграција у условима пандемије коронавируса, истакла да Србија очекује да процес приступања држава кандидата неће бити успорен, односно да ће успостављени оквири преговора о чланству бити испоштовани.
Министарка је нагласила да је Србија са 18 отворених поглавља, од којих су два привремено затворена, и још пет за које су предате преговарачке позиције, одмакла у процесу приступања.
Она је изразила очекивање да ће и поред померања извештаја о напретку за јесен, Европска комисија и Хрватска као председавајућа, наћи начин да представе напредак Србије у реформским областима државама чланицама, како би до краја хрватског председавања Србија отворила бар неко од спремних поглавља.
Амбасадор је пренео министарки Јоксимовић уверавања да Хрватска као председавајућа настоји да обезбеди одржавање Међувладине конференције до краја јуна, на којој би се отворила нова преговарачка поглавља.
Саговорници су изнели уверење да, и поред постојања неких отворених питања, постоје бројне области за сарадњу Србије и Хрватске на корист грађана, посебно кроз програме локалне и прекограничне сарадње из средстава ЕУ, као и кроз важне регионалне инфраструктурне пројекте.
Они су посебно нагласили значај појачане привредне сарадње у циљу бржег опоравка привреде двеју земаља у постпандемијском периоду, наводи се у саопштењу.