Мали је, гостујући у емисији „Фокус“ на телевизији Б92, рекао да се до јутрос пријавило више од 4,26 милиона људи, што је уз пензионере и примаоце новчане социјалне помоћи, укупно шест милиона грађана Србије.
Ово је велики успех мера за смањење негативних последица изазваних коронавирусом. На овај начин смо желели да подржимо грађане и покажемо колико је држава јака и стабилна, рекао је он.
Дакле, преузели смо највећи терет кризе и показали привреди и грађанима да могу да се ослоне на своју државу, навео је Мали, подсетивши притом на то да пријаве за помоћ од 100 евра трају до 5. јуна, а да ће до 7. јуна бити исплаћени сви који су се пријавили.
Око 500.000 грађана ћемо дневно исплаћивати, и у наредних седам дана све ћемо све исплатити. Новца у буџету имамо и радујем се том тренутку када ћемо исплатити сав новац и показати да држава стоји иза својих обећања, истакао је министар.
Мали је, одговарајући на критике да је ова мера можда популистичка, истакао да је она искључиво економска, да су такве мере спровеле и САД и Сингапур, најразвијеније земље света.
Он је објаснио да ће грађани тај новац потрошити и да он тако улази у токове, чиме се покреће производња и привреда, при чему је подсетио на то да је ово само једна од економских мера пакета вредног 5,1 милијарду евра, који чини 11 одсто нашег БДП-а.
То је слика снажне и модерне Србије, која притом ниједног тренутка овим мерама не угрожава финансијску стабилност земље, већ само остварује циљ, а то је да се сачувају производни капацитети и радна места и помогне грађанима, поручио је министар.
Мали је нагласио да је, када је криза изазвана коронавирусом почела, држава обећала повећање зарада здравственим радницима од 10 одсто и да је то испунила јер су они имали најодговорнији задатак у време пандемије – да сачувају животе.
Обећали смо и једнократну помоћ пензионерима од 4.000 динара и то смо испунили. Када је реч о предузетницима, држава први пут у историји плаћа минималну зараду три месеца за милион и 52 хиљаде запослених, истакао је министар.
Такође, он је подсетио и на мораторијум на плаћање кредита који је искористио велики број грађана, као и на 200 милиона евра кредита Фонда за развој Републике Србије са каматном стопом од 1 одсто, као и две милијарде евра гарантне шеме преко пословних банака за које гарантује држава у наредне три године.
Привредници који су контактирали Привредну комору Србије пренели су да су задовољни мерама. Ако погледате земље у окружењу и у Европи, ми смо једна од две–три државе која је највише дала привреди, истакао је Мали.
Министар је подсетио на то да је Србија у првом кварталу ове године остварила стопу раста од пет одсто, док је истовремено пад у еврозони био 3,3 одсто.
Према његовим речима, стопа раста у јануару ове године била је 6,5 одсто, а да се није догодила криза, први квартал бисмо завршили са растом изнад шест одсто.
Мали је напоменуо и да ће Немачка имати пад око пет или шест одсто, Италија и Хрватска од приближно девет одсто, САД око 4,5 одсто, а да ће српска економија пасти најмање.
Србија ће, како је оценио, остварити најбоље резултате у Европи ове године јер су пројекције и ММФ-а и Светске банке да смо у повољнијем положају од осталих.
Сигуран сам да ове године можемо да будемо на позитивној нули. Отворили смо економију у право време, обезбедили добре економске мере, сачували производне капацитете, грађевински радови се настављају, отворени су и кафићи и ресторани, навео је Мали.
Према његовим речима, наредних дана се очекује отварање неколико фабрика јер страни инвеститори не одустају од улагања.
Бринемо о сваком динару грађана, девизне резерве су нам 13,5 милијарди евра и то је та разлика данас у односу на пре неколико година. Морали смо да прођемо кроз тешке рефоме и сада као резултат имамо суфицит у буџету неколико година заредом, рекао је он.
Имамо смањење стопе незапослености на 10 одсто, стабилан јавни дуг и стабилне финансије и због тога смо и даље атрактивна земља за улагање, поручио је министар.
Он је најавио да ће сутра бити одржан још један састанак с представницима сектора који су највише погођени епидемијом коронавируса, а то су угоститељство, транспорт и логистика.
Направићемо договор и изаћи са мерама подршке тим секторима, који већ користе све мере помоћи које имамо у економском пакету, рекао је министар.
Мали је најавио да ће се у року од десет дана изаћи и са додатним мерама за подстицање новог запошљавања, које је недавно најавио и председник Републике, како би се, пре свега, млади који су се због пандемије вратили у Србију што пре запослили и задржали у земљи, а они који су услед пандемије остали без посла добили ново запослење.
Министар је додао да у овом тренутку неће бити потребан ребаланс буџета, можда на јесен, али и истакао да то није ништа лоше, као и да ће се то радити само уколико будемо имали вишак прихода.
На критике лидера Странке слободе и правде Драгана Ђиласа да се држава поново задужује и да је могла да узме повољнији кредит од ММФ-а и тиме уштеди 300 милиона евра, уместо да се задужује на тржишту капитала, Мали је подсетио на то да је Ђилас оставио грађанима Београда милијарду и 200 милиона евра дуга, као и да су његове фирме зарадиле преко 600 милиона евра док је био на власти.
ММФ је са Владом Србије потписао 2015. године стенд-бај аранжман, који је успешно трајао до 2018. године, и сада имамо још један аранжман који је у току. Дакле, Влада Србије сарађује са ММФ-ом неколико година уназад, подржали су нас у економским реформама, ту нема тајни, рекао је министар.
Занимљиво да Ђилас сада помиње ММФ, а 2011. године, када је ММФ са Владом Србије потписао уговор и тражио већу транспарентност јавних финансија, да се новац не баца и Србија не води у банкрот, тадашња влада га је раскинула после само три месеца, док наш аранжман и сарадња трају успешно годинама, јер ова влада ради транспарентно и одговорно, навео је Мали.
Он је објаснио да када је Ђилас рекао да смо од ММФ-а могли да узмемо кредит са каматном стопом од 0 одсто, није рекао које земље и под којим критеријумима могу да узму новац, да је он само за најсиромашније земље на свету, у које Србија не спада.
То је за сиромашне земље које не могу саме да функционишу, као што су Авганистан, Џибути, Мауританија, Таџикистан, Камерун, Буркина Фасо, Конго, Габон, Малави, Мозамбик, Руанда, навео је министар.
Према његовим речима, Србија, и да хоће, не може да узме овакву врсту помоћи, јер није сиромашна земља.
Постоји и други вид помоћи за државе које имају проблем у платном билансу и немају довољно девизних резерви, a то опет нисмо ми, већ су тај кредит узеле Албанија, БиХ, Северна Македонија, Того – опет знатно сиромашније земље од нас, и ми једноставно не спадамо у ту категорију, али Ђилас је и то заборавио да напомене, рекао је Мали.
Министар је подсетио на то да је Србија добила две милијарде евра на међународном тржишту капитала и изашла на Лондонску берзу.
Рекли смо да хоћемо да се такмичимо и добијемо новац од респектабилних инвеститора и да будемо јефтинији од ММФ-а. Ми смо га добили за 3,125 одсто камате и то у време економске кризе, рекао је он.
У Ђиласово време, камата на десетогодишњу обвезницу је била 7,25 одсто, и то у време када кризе није било. Па грађани су укупно 1,4 милијарде долара камате платили, питам се о којој уштеди од 300 милиона евра говори Ђилас, истакао је министар.
Мали је подсетио и на то да су у Ђиласово време камате у једном тренутку ишле и преко 15 одсто, а сада су 2,5 одсто и да грађани то јасно виде.
Он је напоменуо и да је због коронавируса реализација пројекта “Србија 2025” померена за неколико месеци, али да је план исти.
Министар је указао на то да ће приближно 14 милијарди евра бити инвестирано у наредних пет година у инфраструктуру, здравствени систем, образовање, водовод и канализацију и све оно што ће подићи стандард и нашу привреду.
Према његовим речима, план је да у Србији 2025. године просечна плата буде 900 евра, а просечна пензија приближно 400 евра.
Мали је подсетио на то да је почела градња Моравског коридора, и да је ребалансу буџета издвојено додатних 3,6 милијарди динара за радове на овом коридору за ову годину, који јесте део плана Србија 2025 и држава је апсолутно посвећена томе.
Према његовим речима, важно је да држава инвестира јер то повлачи и приватне инвестиције, а то је прави подстрек расту БДП-а и наше економије.
Борићемо се за сваки динар и свако радно место, поручио је он и додао да привреда и грађани могу да се ослоне на државу у сваком тренутку.