Јоксимовић је нагласила значај Јадранско-јонске макростратегије за Србију и остале државе учеснице са Западног Балкана, као једно од подржавајућих формата приближавања Зaпадног Балкана Европској унији, и уопште процесу европских интеграција.
Она је истакла важност и посвећеност циљевима Стратегије, посебно у постпандемијском периоду, имајући у виду да потенцијални пројекти подржани из ове стратегије могу значајно ублажити последице пандемије по економије и друштва свих учесница, било да су пуноправне чланице ЕУ или су у процесу придруживања ЕУ.
Јоксимовић је, као национални координатор за ИПА фондове, посебно указала на то да су заједничко планирање и координисано финансирање кроз овакве иницијативе неопходни за одрживи и убрзани развој региона.
Оно што у том смислу може бити додатни подстрек и веза јесте и најављени економски инвестициони пакет за регион, који ће Европска комисија представити на јесен, а који ће управо обухватити пројекте из области транснационалних мрежа – енергетика, транспорт, дигитализација, Зелена агенда, као и одрживи туризам, нагласила је она.
Према њеним речима, то је уједно и прилика да заједнички кроз Јадранско-јонску стратегију идентификујемо пројекте који ће допринети економском повезивању на добробит региона, а највише наших грађана.
Данашњи састанак је, како је објаснила, посвећен и постизању сагласности око садржаја министарске декларације, која има за циљ да усмери спровођење Стратегије у наредних годину дана.
Декларацијом се, поред указивања на важност даљих напора за минимализовање утицаја пандемије COVID-19 на системе здравствене заштите и здравље грађана, уз обнову друштвено-економских кретања у јадранско-јонском региону, посебно подвлачи потреба да приоритети Стратегије буду укључени у процес планирања фондова ЕУ у наредном седмогодишњем буџетском периоду, не само у региону ЗБ, већ и у државама чланицама ЕУ, навела је она.
Као круна председавања, поред министарског састанка, овог месеца било је планирано и одржавање петог пленарног форума Стратегије у Београду, који је требало да угости више од 500 учесника из свих држава региона.
Узимајући у обзир да због пандемије није било могуће одржати поменути форум у Београду у предвиђеном термину, Јоксимовић је изразила наду да ће Србија, уз подршку Европске комисије и наших словеначких партнера који од 1. јуна преузимају председавање овоj регионалноj иницијативи, одржати Форум током председавања Словеније, односно до краја текуће године.
Заједно са министрима земаља јадранско-јонског региона и са представницима Европске комисије размотрени су конкретни резултати једногодишњег председавања Србије овим иницијативама.
Као земља у залеђу Јадранског и Јонског мора, Србија је, у протеклих годину дана, посебну пажњу посветила повезивању региона у области саобраћаја и енергетике, промовисала заједничко културно наслеђе које чини овај регион атрактивном туристичком дестинацијом, као и интензивнију сарадњу младих.
Државе учеснице Јадранско-јонске иницијативе су Србија, Боснa и Херцеговинa, Грчкa, Италија, Хрватскa, Словенијa, Северна Македонија, Црна Гора, Албанијa и Сан Марино.