Министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, који су копредседници Националног тима, поручили су да је улагање у производњу сирева веома исплативо, те да је зарада најмање два до три пута већа од продаје сировог млека.
Кркобабић је нагласио да је производња сирева велика развојна шанса, али само ако се произвођачи удруже у задруге, указавши на податак да Србија, у не баш повољном укупном спољнотрговинском билансу млека и млечних производа, извози више сира и урде за чак 17,6 милиона евра него што увози.
У Србији, како је додао, не постоји ниједна специјализована сирара у којој се искључиво производе сиреви, а број мини млекара капацитета до 5.000 литара млека на дан, којих је до пре неколико година било више од 200, сведен је на мање од 100 активних због смањења броја музних грла и производње млека.
Шкорић је, заложивши се за оснивање института за сиреве, подсетио на то да Србија има научне и стручне кадрове са лиценцама инжењерске коморе Србије, који су способни да пројектују задружне млекаре, уводе нове технологије и маркетиншки обраде тржиште.
Михаило Остојић, технолог за сиреве и члан Развојне академије пољопривреде Србије, истакао је да се задружна млекара може организовати према врсти третираног млека, месту примарне производње и асортиману готових производа.
За одрживу производњу пољопривредног газдинства потребно је прерадити најмање 1.000 литара крављег млека дневно, од чега се дневно добије око 140 килограма сира у кришки или око 100 килограма полутврдог сира, или годишње 36,5 тона сира.
У производњи овчијег сира неопходан минимум је 500 грла музних оваца са максималном производњом око 250 литара млека и 40 килограма сира дневно.
За одрживу производњу козјег сира потребно је стадо од 200 коза са прозводњом 80 литара млека и производњом 8-10 килограма сира дневно.
У све три варијанте враћање уложеног новца може се очекивати за три-пет година, што зависи од тога да ли произвођач сира има свој запат или откупљује млеко.
Објекти за израду сира могу бити занатске радионице, мини млекаре и задружна млекара. Опрема за мини млекару у занатској радионици кошта 3.000-5.000 евра, док је опрема за задружну сирару 20.000-50.000 евра зависно од капацитета и степена аутоматизације.
Неопходно је да задружна сирара има 1-2 лактофриза за пријем млека, 1-2 дупликатора, једну предпресу, калупе и пресе, посуде за саламурење и простор за зрење и негу сира, објашњава се у саопштењу.