Владимир Илић
Илић је на конференцији за новинаре прецизирао да је, закључно са 14. мартом, пореске пријаве поднело приближно 3.500 грађана у Србији и изразио очекивање да ће до краја дана то урадити још пет до шест хиљада.
Он је објаснио да су обвезници годишњег пореза на доходак грађана физичка лица која су у 2005. години зарадила више од 1.224.672 динара.
Ту обавезу имају, такође, страни грађани који раде у домаћим фирмама или у страним фирмама које раде у Србији, а да су притом зарадили више од 3.061.681 динара, као и домаћа физичка лица која раде у иностранству.
Пореска стопа на годишњи приход грађана износи 10 одсто, рекао је Илић и упозорио на то да се законске казне за неиспуњење те обавезе крећу од 5.000 до 50.000 динара.
Он је изнео податак да је прошле године Пореска управа наплатила приближно 870 милиона динара од пореза на годишњи приход грађана, као и да је од почетка године до данас контролом фискалних каса открила неправилности код 2.016 пореских обвезника, којима је изречена мера привремене забране обављања делатности.
Директор Пореске управе прецизирао је да је током 7.382 извршене контроле фискалних каса утврђена неправилност у 27 одсто случајева и додао да је поднето 2.300 захтева за покретање прекршајних поступака.
Највише неправилности у издавању фискалних рачуна регистровано је код угоститељских објеката, односно у 533 случаја, а затим и у 304 објекта брзе хране, 347 објеката чији су власници кинески држављани, као и код 639 трговина на мало, навео је Илић.
Он је оценио да је добро то што је ове године повећана наплата пореза на добит предузећа, чија је стопа смањена са прошлогодишњих 14 на 10 одсто.
Илић је рекао да је до 10. марта, када је истекао рок за предају пореских биланаса, од јануара до данас укупно наплаћено приближно 6,345 милијарди динара, што је двоструко више него 2005. године.
Директор Пореске управе изразио је очекивање да ће смањење пореске стопе на добит предузећа допринети већим приходима по том основу, због реалнијег исказивања добити и бољих резултата које исказују бар фирме које приказују своју добит.
Од појединачних пореских пријава, које су исплатиоци зарада били дужни да поднесу до краја јануара, обрађено је њих 134.266, односно приближно 95 одсто, навео је Илић и напоменуо да се оне односе на 2,3 милиона примаоца прихода у Србији.
Весна Хрељац-Ивановић
Помоћник министра финансија за царински систем и политику Весна Хрељац-Ивановић навела је да је Влади упућен предлог да укине царинске и пореске олакшице у осам слободних зона у Србији.
Према њеним речима, у Србији тренутно има 14 слободних зона, а контролом њиховог пословања утврђено је да се у три не обавља никаква делатност, у осам се само складишти роба, док се само у три производи.
Она је нагласила да предузећа која управљају слободним зонама, а у којима се не производи, односно која не послују у складу са законом, неће бити угашена већ ће морати да се пререгиструју и послују као и сва друга правна лица - без олакшица које су уведене да би се подстицали прилив страних инвестиција, производња и запошљавање.
Хрељац-Ивановић је указала на то да су практично већ угашене слободне зоне у Сомбору, Владичином Хану и Ковину, а да се предлаже укидање олакшица у слободним зонама у Београду, Новом Саду, Шиду, Сремској Митровици, Лапову, Шапцу, Прахову и Смедереву.
Корисници простора у слободним зонама у Суботици, Пироту и Зрењанину моћи ће и даље да користе царинске и пореске олакшице, али ће предузећа која управљају тим зонама морати поново да затраже сагласност за обављање те делатности, објаснила је она.
Према њеним речима, у припреми је нови закон о слободним зонама који ће бити усклађен за правилима Светске трговинске организације и Европске уније и који ће омогућити странцима да буду већински власници предузећа која управљају слободним зонама.