Брнабић је најавила и нови пројекат ''Национална престоница стваралаштва'', у оквиру којег ће сваке године један град или општина у Србији понети ту титулу и добити средства за финансирање културних пројеката, али и других области стваралаштва.
Циљ тог пројекта, како је објаснила, јесте децентрализација културе и оснаживање градова и општина у Србији кроз отварање културних станица и подршку младима и њиховом стваралаштву.
Оно што је Нови Сад урадио претходних година на промоцији града као Европске престонице младих и Европске престонице културе дало нам је ветар у леђа и показало пут за целу Србију. Сваке године у Србији имаћемо један град који ће бити домаћа престоница стваралаштва, са највећим акцентом на младе и перспективне уметнике и креативце, поручила је премијерка.
Она је навела да ће за Националну престоницу стваралштва моћи да конкуришу сви градови и општине осим Београда и Новог Сада, а да ће прва титула бити проглашена 2023. године.
Крајем године ће, како је најавила, бити објављен јавни позив градовима и општинама да конкуришу са конкретним пројектима.
Брнабић је нагласила да моделом културних станица Нови Сад поставља нове стандарде на културној сцени Србије, уз оцену да би мрежу културних станица, као иновативан и аутентичан културни модел, требало применити и у другим градовима широм Србије.
Премијерка је истакла да је Влада Србије у претходном периоду много радила на унапређењу културног живота у Србији, уз напомену да је од Европске развојне банке узела кредит од 20 милиона евра за унапређење инфраструктурних пројеката у области културе.
Према њеним речима, након 15 година реновирања отворен је Народни музеј у Београду, а после 10 година и Музеј савремене уметности, док је у Новом Саду реконструисана Галерија Матице српске, у Врању обновљено Народно позориште, а завршава се и Народно позориште у Суботици.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да културне станице у Новом Саду, којих ће бити укупно осам, представљају ренесансу културног живота Новог Сада, Војводине и Србије.
Ствари које су до јуче биле имагинација, данас постоје и видљиве су. Требало је имати смелости за то, окупити људе који се боре, али била је потребна и много снажнија економија. Не можете да радите ове ствари ако као немате фабрике, већи број радних места и ако се одговорно не односите према јавним финансијама, указао је Вучевић.
Он је навео да је за кратко време култура стигла до најудаљенијих делова града кроз културне станице у Буковцу, Руменки, на Клиси…
На тај начин, како је оценио, кроз децентрализацију културе, сваки наш суграђанин је укључен у креирање нове културне слике града, што је од изузетног значаја за будућу Европску престоницу културе.
Директор Фондације "Нови Сад – Европска престоница културе", Немања Миленковић је рекао да је та фондација обећала да ће Нови Сад 2021. године имати три културне станице у години титуле, али да ће их бити укупно осам.
Миленковић је навео да је пандемија коронавируса показала да постоји потреба за отварањем већег броја културних станица, и додао да ће оне бити снажна подршка новосадским уметницима.
Он је најавио и да ће крајем јуна бити отворен конкурс намењен младим, активним уметницима који су прошли кроз тежак период због епидемије коронавируса.
Пројекат културних станица је представљен испред будуће Културне станице ОПЕНС, у некадашњем комплексу "Петар Драпшин", а будућем Креативном дистрикту за уметност, културу и стваралаштво.
Готово 2.000 догађаја које је посетило више од 100.000 посетилаца реализовани су у протекле две године, колико постоје културне станице у Новом Саду.
Мрежа ће бити проширена са још пет нових културних станица, а поред културних станица Еђшег и Свилара, као и покретне Културне станице Караван, нове културне станице су Барка на Клиси, Културна станица Буковац, Културна станица ОПЕНС, Културна станица Млин у старом језгру града и Културна станица Руменка.