Василије Антић, Томица Милосављевић и Снежана Симић
Милосављевић је на конференцији за новинаре навео да су овај период такође обележила и велика улагања у објекте здравствене заштите и борба против корупције у здравству, као и транспарентне листе чекања за најкомпликованије процедуре.
Он је оценио да су услови лечења у протекле две године побољшани, уз напомену да је ове године буџет за здравство већи десет пута него 2001. године.
Министар је прецизирао да сада сваки округ у Србији у својој болници има дијагностику скенером и указао на то да је урађено много на сређивању породилишта, неонатологија и кардиологија, онколошких одељења и одељења интензивне неге, као и да је у овом периоду набављено 11 нових ангиографских сала.
Према његовим речима, у току је улагање у износу од 100 милиона евра у реконструкцију 20 болница у Србији, укључујући и Институт за имунологију и вирусологију "Торлак".
Милосављевић је изнео податак да је Институт за неонатологију добио 2,4 милиона евра директних инвестиција, Институт за онкологију и радиологију у Београду 3,4 милона евра, Клинички центар Крагујевац 4,85 милиона евра и Специјална психијатријска болница у Топоници 3,3 милиона евра.
Министарство је интензивирало учешће у раду Светске здравствене организације, рекао је министар и подсетио на то да је изабран за члана
Сталног регионалног комитета за Европу СЗО, уз оцену да то представља значајно признање за читав здравствени систем у Србији.
Он је навео да је у организацији Савета Европе у октобру прошле године у Београду одржана
конференција о палијативном збрињавању која је показала опредељење свих чланица СЕ да палијативно збрињавање не треба да буде само привилегија богатих.
Милосављевић је истакао да је у последње две године рад Министарства обележила јавност у раду и доступност информација у вези са свим темама, укључујући и лекарске грешке, корупцију, финансирање и рад инспекција.
Када је реч о законодавној активности, он је указао на то да су усвојени закони о лековима и медицинским средствима, о заштити становништва од заразних болести, о санитарном надзору, о здравственој заштити, здравственом осигурању, о коморама запослених у здравству, о прекурсорима опијата, као и Закон о Црвеном крсту.
Министар је најавио да ће се ове године радити на пројекту "Здравство за 21. век", који ће подразумевати нови инвестициони циклус, односно завршетак клиничких центара, болница и домова здравља по европским стандардима, укључујући и информациони центар са базом података осигураника.
Милосављевић је нагласио да је за ову годину у здравство планирано улагање од 350 милиона евра, делом из буџетског суфицита, а делом из зајма Европске инвестиционе банке.
Он је најавио да ће до половине године бити понуђене нове отпремнине немедицинским радницима у здравству, стоматолозима и стоматолошким техничарима за које се процени да су вишак радне снаге и објаснио да ће на тај начин бити увећан број од 10.000 људи који су до сада прихватили социјални програм Владе и отишли из здравственог система.
Према његовим речима, на основу тих мера стварају се услови за то да до краја године плате запослених у здравству буду повећане за укупно 40,5 одсто, као и да буде постигнут однос зарада између најниже и највише квалификованих радника од 1 према 2,20 према 4,45, рекао је Милосављевић.
Министар је најавио да ће ова и следећа година бити обележене применом системских закона и додао да је један од задатака који предстоје стварање доброг информационог система у здравству.
Он је рекао и да би на основу мера које се примењују од почетка следеће године требало да буду измирени сви дугови у здравству, чиме ће бити створени услови за то да се у здравственим установама примени нова организација рада у којој ће директор одлучивати о томе колико запослених треба да оствари одређени обим посла.
Такође, планирано је да до почетка 2007. године сваки грађанин мора да има свог изабраног лекара опште медицине у примарној здравственој заштити, додао је министар.