Стојковић је на конференцији за новинаре, на којој су представљени резултати рада Министарства у претходне две године, подсетио на то да се у скупштинској процедури налазе и предлози закона о адвокатури и закона о обуци судија, јавних тужилаца, заменика јавних тужилаца и судијских и тужилачких помоћника, као и да је урађен и Нацрт закона о Агенцији за вођење ДНК регистра.
У фази израде су модерни законик о кривичном поступку (ЗКП), којим се тужиоцу дају истражна овлашћења и уводи медијација у кривични поступак, као и закон о јавном бележништву, закон о Агенцији за борбу против корупције и закон о заплени имовине стечене криминалом, указао је министар, уз напомену да су сви документи урађени у сарадњи са експертима и по методологији Савета Европе и ОЕБС-а.
Он је прецизирао да ће по новом ЗКП-у специјалног тужиоца за организовани криминал, по строгим критеријумима, бирати парламент на период од пет година.
Специјални тужилац имаће много шира овлашћења него данас, већу сигурност и биће биран по критеријумима који ће бити строжи од оних за избор председника јер је реч о органу са великим овлашћењима, објаснио је Стојковић.
Министар је истакао да ће модерним закоником о кривичном поступку бити предвиђена и могућност поравнања за кривична дела за која је запрећена казна до годину дана затвора, односно за дела учињена из нехата за која је запрећена казна до три године.
У протеклом периоду, како је навео, измењени су закони везани за ратне злочине и организовани криминал како би наша држава испунила своје међународне обавезе.
Стојковић је прецизирао да је изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку против учинилаца ратних злочина прописано да ће Тужилац за ратне злочине, када Трибунал уступи одређени предмет Србији, предузети кривично гоњење на основу чињеница на којима се заснивала оптужба пред Трибуналом, као и да ће покренути кривични поступак на основу података и доказа које је прикупио тужилац Трибунала.
Он је нагласио да је од доношења Закона о парничном поступку знатно побољшана ефикасност судова и прецизирао да је у трговинским судовима постигнуто убрзање поступака за 50 одсто, док у општинским судовима тај проценат износи 20 одсто.
Такође, Апелациони, Врховни касациони и Управни суд требало би да почну са радом почетком маја, најавио је министар.
Стојковић је оценио да је пренос надлежности војног правосуђа на државе чланице обављен успешно и подсетио на то да је Закон о преузимању надлежности војних судова, војних тужилаштава и војног правобранилаштва, којим је предвиђено да њихове надлежности преузимају судови опште надлежности, ступио на снагу 1. јануара 2005. године.
Говорећи о борби против корупције, министар је напоменуо да је усвојена одлука о утврђивању Националне стратегије за борбу против корупције, као и да се приводи крају израда акционог плана за имплементацију ове стратегије и закона о антикорупцијском телу.
Министарство је, уз подршку Светске банке, приступило изради стратегије реформе правосуђа и акционог плана за имплементацију и добило је мишљења релевантних институција и невладиних организација о тим документима, на чијој финалној верзији тренутно ради, указао је он.
Према његовим речима, у току је и изградња мреже редовних и прекршајних судова са решавањем питања смештаја правосудних органа.
Стојковић је додао да су представници Министарства, у оквиру међународних активности, потписали протоколе о сарадњи са министарствима правде Македоније, Хрватске, Словеније, Бугарске, Грчке и Албаније, а у припреми је и потписивање протокола са министарствима правде Румуније, Аустрије, Турске и Мађарске.
Министар правде је подсетио на то да су у претходне две године побољшани материјално-технички услови рада у судовима и прецизирао да је инвестирано приближно 495 милиона динара за одржавање, опремање и изградњу објеката правосудних органа.
У сарадњи са Европском агенцијом за реконструкцију (ЕАР) реализоване су прве две фазе пројекта "Подршка реформи правосудног система у Србији", које су обухватиле увођење локалне рачунарске мреже и неопходне техничке опреме у циљу ефикаснијег и квалитетнијег рада судова, навео је он.
Кад је реч о надзору над судовима, Стојковић је саопштио податак да су у 2005. години извршена 32 надзора, док је у првом кварталу ове године обављено чак 20 надзора над радом судова.
Према његовим речима, обављено је 9.000 телефонских разговора и 1.000 разговора у непосредном контакту са грађанима који имају притужбе на рад судова.
Министар је објаснио да је, полазећи од стратегије реформе правосуђа а у циљу јачања одговорности и независности судова, почетком ове године направљен план надзора за текућу годину, којим је предвиђено да се изврши надзор у свим судовима у Србији.
Стојковић је истакао да је у циљу промене Закона о прекршају сачињен Нацрт измена и допуна Закона о одређивању седишта судова и тужилаштава, којим су одређена седишта будућих прекршајних судова са одељењима и судећим данима.
Тако формирани прекршајни судови почеће са радом 1. јануара 2007. године, до када ће бити изабране све судије прекршајних судова и Вишег прекршајног суда, најавио је он и додао да је Влада именовала укупно 250 судија за прекршаје и донела решења о престанку дужности судијске функције за 83 судије.
Говорећи о Управи за извршење заводских санкција, Стојковић је указао на то да је у оквиру реформе правосудног система у Србији 1. јануара ове године ступио на снагу Закон о извршењу кривичних санкција.
Он је напоменуо да је у протекле две године Министарство у приличној мери инвестирало у реконструкцију објеката, као што су Специјална затворска болница и шеталишта у Окружном затвору у Београду, просторије казнено-поправних завода у Нишу, Ваљеву и Сремској Митровици, Ћуприји и Прокупљу.
Министар је рекао да је у затвору у Пожаревцу у току изградња павиљона за смештај осуђеника који су извршили најтежа кривична дела организованог криминала и ратних злочина, у коме ће услови бити у складу са најсавременијим међународним стандардима.
Према његовим речима, отворен је и Центар за обуку кадрова запослених на пословима рада са лицима лишеним слободе у Нишу, а у сарадњи са ОЕБС-ом урађени су професионални профили са плановима и програмима за едукацију запослених који долазе у непосредан контакт са осуђеним лицима, при чему се посебно обрађују теме о ненасилном решавању конфликата.
Стојковић је нагласио да је у току реорганизација третмана малолетних учинилаца кривичних дела, која се остварује у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, Саветом Европе и другим организацијама које се баве том проблематиком.