Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић изразила је данас уверење да Србија може да постане пуноправни члан Европске уније 2026. године.
Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић изразила је данас уверење да Србија може да постане пуноправни члан Европске уније 2026. године.
Јоксимовић је у изјави за агенцију Танјуг оценила да је то изводљиво и достижно, уз напомену да датум приступања Унији не зависи од прихватања нове методологије проширења, што нас неће вратити ни на почетак, нити преко ноћи одвести до чланства.
Она је навела да је у периоду од 2025. до 2027. године могуће да Србија постане чланица ЕУ, уз подсећање на то да је у кредибилној стратегији проширења Уније из фебруара 2018. године јасно наговештено да је, уколико ЕУ буде спремна и Србија спроведе своје обавезе, 2025. година могући термин за чланство.
Министарка је указала на то да процес приступања ЕУ данас није исти као пре десет година и да је неупоредиво тежи, чега су, како је нагласила, сви свесни.
Према њеним речима, Србија има свој део посла, као и Европска унија, која треба да се консолидује и буде јединственија, али и да говори једним гласом о самој политици проширења и другим политикама.
Јоксимовић је, одговарајући на питање о Црној Гори, објаснила да је та земља прихватила нову методологију у тренутку када има отворених 34 од 35 поглавља, а да је последње поглавље отворила по старој методологији, иако је већ прихватила нову.
Она је указала на то да Црна Гора није преговарала по методологији идентичној са Србијом, једином земљом која је морала да свако поглавље отвори уз услов да има напретка у поглављима 23 и 24, односно, у владавини права.
Министарка је рекла да Црна Гора отвара поглавља за која је спремна независно од напретка у тим поглављима, уз напомену да нова методологија предвиђа јачи политички надзор управо над процесом владавине права.
Јоксимовић је оценила да ''нон пејпер'', односно неформални извештај Европске комисије који је ''ад хок'' припремљен у јуну, а на основу којег је донета одлука да Србија не отвори ниједно поглавље током председавања Хрватске ЕУ, није до краја утемељен на чињеницама.
Тај извештај, који прати шест месеци, показао је да смо усвојили медијску стратегију, који је био један од најважнијих делова за све државе када је реч о Поглављу 23, прецизирала је она.
Према њеним речима, у овом документу се наводи да смо успоставили бројне законодавне оквире у борби против корупције, док је Поглавље 24, које се односи на безбедност, миграције и борбу против организованог криминала, готово свуда позитивно оцењено.
Министарка је истакла да је реч о политичкој одлуци појединих чланица ЕУ и политичкој поруци коју је Србија разумела, а за коју је оценила да није била потребна.
Ускоро ће извештај о напретку током немачког председавања ЕУ и биће сигурно могућности да се отворе нова поглавља, нагласила је Јоксимовић.
Она је подсетила на то да нова методологија проширења предвиђа кластерски приступ, односно шест кластера, а да Србија у сваком има неколико отворених поглавља.
Према њеним речима, поставља се питање да ли прихватање тог модела значи да се одмах отворе сви кластери или се одређени делови почињу из почетка.
Можда су то техникалије, али у процесу приступања је све важно и он се води на свеобухватан и озбиљан начин. То знају сви у Европи и веома цене што Србија на стручан, одговоран и посвећен начин спроводи процес европских интеграција, нагласила је министарка.
Јоксимовић је изразила очекивање да ће нова влада Србије дати нови замајац европским интеграцијама и да ће бити интензивиран процес реформи, који је важан, пре свега, за грађане.
Она је истакла да је битно да порука коју Влада шаље грађанима и партнерима у региону и ЕУ буде недвосмислена у погледу опредељености ка европском путу као спољнополитичком приоритету, али и као приоритету за наш развојни план.