Дачић је у изјави за агенцију Танјуг навео да је нота, коју је Београду упутила министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић због пресуде којом је бивши командант такозване Армије БиХ Хусеин Мујановић осуђен на 10 година затвора за ратни злочин почињен над Србима, достављена нашем министарству путем имејла.
Према његовим речима, након изрицања предсуде, председавајући Председништву БиХ Шефик Џаферовић позвао је на разговор амбасадора Србије у БиХ Александра Ђорђевића, а Турковић амбасадорку БиХ у Београду Аиду Смајић на консултације у Сарајево.
С обзиром на то да је МСП Србије од стране амбасадорке Смајић обавештено о томе да је позвана на консултације у Сарајево, као реакцију на такав поступак позвао сам амбасадора Србије у БиХ на хитне консултације у Београд, истакао је први потпредседник Владе.
Он је указао на то да због тога Ђорђевић неће бити у могућности да се одазове позиву на састанак код Џаферовића, и вратиће се у Сарајево тек након што се амбасадорка БИХ врати у Београд.
Први потпредседник Владе је поручио да се Србија никоме неће извињавати због тога што је осудила оне који су убијали Србе, истакавши да је апсолутно неприхватљиво мешање у рад правосудних органа наше земље.
Дачић је оценио да је посебно недопустиво мешање у поступке који се тичу ратних злочина, који су универзалног карактера и где свака жртва заслужује да починиоци буду изведени пред лице правде и кажњени за почињена дела.
Он је поставио питање да ли су злочини почињени над Србима мање важни и да ли треба да остану некажњени, и додао да је борба против некажњивости злочина једно од темељних начела савременог правног поретка и владавине права.
Зашто БиХ није до сада процесуирала Мујановића, који је био управник логора у Храсници и који је противзаконито затворио 30 Срба цивила, који су свирепо мучени и убијени, запитао је Дачић.
Једино расветљавањем свих злочина почињених током оружаних сукоба на територији бивше Југославије и процесуирањем починилаца може се остварити трајно помирење, поновио је први потпредседник Владе.
Дачић је указао на то да је Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине потпуно у складу са међународним правом, праксом и обичајима у савременим државама, уз напомену да у Србији није суђено само за злочине против Срба, већ и против Хрвата и Муслимана.