Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић саопштила је да је данас најтежи дан од почетка епидемије коронавируса по питању броја особа на респираторима, којих је тренутно 154.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић саопштила је да је данас најтежи дан од почетка епидемије коронавируса по питању броја особа на респираторима, којих је тренутно 154.
Брнабић је на конференцији за новинаре Кризног штаба, које се од данас поново одржавају свакодневно у 15 часова, подсетила на то да је најтежи дан, по броју пацијената на респиратору, био 14. април, када је тај број био 146.
Она је прецизирала да је у последња 24 часа у Србији тестирано 6.915 особа, од којих је 279 позитивно на коронавирус, и изразила жаљење због тога што је од јучерашњег пресека преминуло чак 12 особа.
Премијерка је поновила апел грађанима да поштују све епидемиолошке мере, додајући да је у ковид болнице широм Србије данас распоређено додатних 49 респиратора.
У Општу боницу Ваљево упућено је седам клиничких респиратора, Смедеревска Паланка добила је три респиратора, Пожаревац пет, ЗЦ Ужице два, Параћин пет, Звездара два, а КЦВ 25 респиратора, прецизирала је Брнабић и оценила да то показује колико је ова болест тешка, а борба против ње озбиљна.
Председница Владе је најавила да ће се од данас свакодневно одржавати конференције за медије на којима ће, пре свега, струка поново говорити о дневним трендовима у вези са коронавирусом.
Она је изразила наду да ће то поново, као у марту и априлу, бити начин да се комуницира са јавношћу, како би сви увек имали информације, али и како би се поново свакодневно апеловало колико је борба против те болести тешка, а вирус опасан.
Премијерка је најавила и да ће предложити да се ношење заштитних маски у затвореном простору уведе као обавезно за целу Србију, без обзира на то да ли је у неком месту проглашена ванредна ситуација или не.
Брнабић је рекла да је у последња четири дана опао број новозаражених, што је, како је оценила, резултат обавезе коришћења санитарних маски у градовима у којима је проглашена ванредна ситуација.
Она је упутила молбу грађанима да се не окупљају јер је то атак на наш здравствени систем и поновила да све политичке разлике могу да сачекају, а да сада треба да се најозбиљније схвати борба против коронавируса и да се поштују све мере превенције.
Вероватно ћемо у наредних неколико дана видети резултате ових протеста и неких јавних окупљања и прослава. Може да се деси да поново видимо пораст броја новозаражених. Изузетно је важно да сви поштујемо ове мере, поручила је Брнабић.
Премијерка је указала на то да се у Србији све већи број људи тестира и да тестова има довољно, али да се јавља загушење са обрадом PCR тестова.
Због тога ће у наредним данима у извештавању фокус бити на броју прегледа и броју хоспитализованих пацијената, најавила је она и напоменула да је у последња 24 часа 159 особа примљено на болничко лечење због коронавируса.
Брнабић је, такође, истакла да ће Кризни штаб пратити ситуацију и разматрати да ли је потребно увести рестриктивније мере.
Према њеним речима, молба председника Србије Александра Вучића била је да се иде на рестриктивније мере, с обзиром на то да су оне у марту и априлу дале добар резултат и да би то сигурно поново био случај.
Брнабић је, међутим, нагласила да Кризни штаб и Влада, иако се слажу са таквом проценом, ипак иду на то да се против коронавируса бори заједничком свешћу и одговорношћу.
То је комплексан процес, који спорије даје резултате него забрана кретања, а да ли је то паметна одлука или не, показаће време, рекла је председница Владе.
Она је навела да је коронавирус изненадио не само нас, него читав свет овим ударом и експлозијом бројева током јула, када је топло време, уз напомену да јој делује да је сада ситуација много комплекснија.
Очекивали смо да се земље које су се избориле у марту и априлу спремају за други талас током јесени, објаснила је Брнабић и подсетила на то да је Србија међу првима у Европи увела најрестриктивније мере, које су дале добре резултате и омогућиле нашем здравственом систему да функционише.
Премијерка је рекла да је Србија толико ефикасно сузбила COVID-19 да су грађани говорили да су мере сувише рестриктивне и да вирус није толико страшан, зато што у нашој земљи нисмо имали ситуацију као у Италији и Шпанији.
Ипак, држава није одговорна баш за све и сви као појединци морамо да учествујемо у овој борби, јер не знамо каква нас ситуација очекује на јесен. Не треба да мислимо да можемо да се окупљамо ако нема полицијског часа и да нема неке нарочите опасности, поручила је она.
Волели бисмо да такве мере дају резултат као што су дале у Немачкој, али ако не буду, мораћемо да идемо на рестриктивније мере, упозорила је Брнабић и додала да је проблем што се сада понашамо другачије него у марту или априлу, што усложњава ситуацију.
Премијерка je, поводом примедби да нису објављивани реални подаци о броју заражених и преминулих, указала на то да стоји иза сваке бројке и свега што је држава урадила у борби против коронавируса.
Она је нагласила да је држава поштено информисала јавност, а да ће свакако ревидирати бројеве, као што то раде и остале земље.
У базу се уносе подаци индивидуално, из свих центара. Статистику немамо, а свакако ће то бити стандард у будућности, навела је Брнабић.
Директор Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије Горан Стевановић упозорио је на то да је притисак на здравствени систем огроман и да се не смањује број хоспитализованих, као и да ће, ако се настави актуелни тренд, бити потребни додатни капацитети.
Стевановић је рекао да су протеклог викенда тријажни центри и амбуланте били веома оптерећени, истичући да је велика присутност озбиљне слике обољења, што захтева хоспитализацију и доводи до оптерећења здравственог система.
Он је подсетио на то да просечно време хоспитализације и даље износи више од две недеље, и додао да је највећи број хоспитализованих на територији Града Београда.
Директор Клинике за инфективне и тропске болести је, у складу са тим, исказао захвалност колегама из општих болница у Панчеву, Смедереву и Пожаревцу који прихватају пацијенте из главног града.
Према његовим речима, здравствени систем, уз успешно маневрисање кадром и слободним местима, за сада успева да задовољи потребе за болничким лечењем.
Са новим постављеним капацитетима и скорим укључивањем Института за реуматологију у ковид систем покривају се потребе, указао је он и оценио да ће вероватно бити потребни и додатни ресурси.
Стевановић је истовремено нагласио да клиничари, без обзира на све написе у домаћим и страним медијима, истичу да у овом тренутку не постоји лек, нити вакцина који поуздано лече или штите од COVID-19.
Једино што може да штити јесте прекид преноса вируса, односно спровођење противепидемиолошких мера – дистанца на отвореном, маска у затвореном, поновио је он и упутио молбу грађанима да поштују те мере како бисмо смањили заражавање нових и смањили број људи који ће бити озбиљно болесни.
Проценат лакших или асимптоматских форми болести директно је пропорционалан узрасној структури оболелих, односно лакша клиничка слика бележи се код младих особа и деце, док најстарији углавном имају тежу слику, упозорио је Стевановић.
Према његовим речима, проценат лакших или асимптоматских случајева је испод пет одсто код особа старијих од 65 година, које уз то имају и придружене хроничне болести, тако да су оне у највећем ризику.
Са друге стране, како је навео, највећи проценат асимптоматске клиничке слике, више од 40 одсто, бележи се код млађе популације, тинејџера и у дечјем узрасту, где су по правилу слаби симптоми, или их уопште нема.
Он је навео податак да 15 до 20 одсто особа има врло лаке симптоме или је готово без симптома, као и да подаци варирају у зависности од популације, али и од региона.
Имунолог Срђа Јанковић рекао је да од тога како ћемо колективно спровести мере зависи да ли ће се погоршати ситуација и да ли ћемо имати озбиљне последице.
Све време је стратегија била спречавање заражавања, пре свега тако да се не заразе нове особе. То је једини начин да ставимо епидемију под контролу, поновио је Јанковић.