Потпредседница Владе Републике Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић изјавила је данас да жене у Србији проводе двоструко више времена у обављању кућних послова и бризи о домаћинству и члановима породице.
Потпредседница Владе Републике Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић изјавила је данас да жене у Србији проводе двоструко више времена у обављању кућних послова и бризи о домаћинству и члановима породице.
Михајловић је, поводом израде прве анализе економске вредности неплаћених послова у области старања, истакла да када би ти послови постали видљиви и придодала им се економска вредност, то би значило да би жене месечно зарађивале 546 евра.
Она је указала на то да су неплаћени послови старања разлог за неактивност жена на тржишту рада у много већем проценту него код мушкараца.
Према њеним речима, чак 96 одсто жена као разлог за скраћено радно време наводи бригу о деци и другим члановима породице, док само четири одсто мушкараца тврди исто.
Криза због коронавируса, како је нагласила, додатно је показала да жене преузимају огроман терет на себе – као здравствене раднице, запослене у трговини, али и у кући, истичући да им је знатно теже да ускладе породичне и пословне обавезе, немајући слободног времена за себе.
Она је подвукла да је ова анализа, коју су заједно спровели Координационо тело за родну равноправност у сарадњи са UN Women и уз финансијску подршку Владе Уједињеног Краљевства и Амбасаде Велике Британије у Србији, први и важан корак у планирању наших даљих активности како бисмо ствари у овој области променили набоље.
Само друштво у којем су сви грађани и грађанке задовољни и имају једнаке могућности јесте друштво које може да напредује, закључила је Михајловић.
Заменица амбасадорке Велике Британије у Србији Ребека Фабрици изјавила је да неплаћени кућни рад и брига о породици представљају један од домена изражених родних неједнакости у Србији, као и у свету.
Она је нагласила да су пандемија коронавируса и мере за сузбијање оголиле и повећале сав тај неплаћени рад који углавном обављају жене.
Сматрали смо да је од изузетне важности да подржимо Координационо тело за родну равноправност и UN Women у изради ове анализе и отварању разговора у јавности о овој великој теми у циљу равномерне расподеле неплаћених послова старања, већег укључивања жена на тржишту рада, као и адекватне подршке заједнице, навела је Фабрици.
Директорка Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women) Милана Рикановић истакла је да, захваљујући овој анализи, коначно знамо која је економска вредност неплаћеног, невидљивог и непризнатог рада у Србији који жене обављају сваког дана у години, прековремено, без боловања и годишњег одмора.
То је први корак на путу ка друштвеном и економском признању те вредности и надамо се да ће послужити као основа за креирање политика и система подршке и услуга у заједници у чијем недостатку управо и долази до оволике количине неплаћеног рада, поручила је Рикановић.
Прва економска анализа неплаћених послова у области старања спроведена је у оквиру пројекта “Родно одговорно управљање – прерасподела неплаћеног рада”.