Стефановић је, након министарске видео-конференције о ирегуларним миграцијама на источномедитеранској рути, коју је организовала Аустрија, поручио да је важно да земље Западног Балкана добијају више повратних информација од држава чланица ЕУ.
Знам да су неки системи комуникације одвојени искључиво за чланице ЕУ, али у борби против ирегуларних миграција размена информација мора да буде интензивнија и боља. Србија остаје посвећен партнер у тој борби и можете да рачунате на наше капацитете, како би се изборили са овим великим проблемом, рекао је Стефановић.
Он је нагласио да повећан број ирегуларних миграција не сме остати без одговора.
Одговор може да буде снажније деловање Фронтекса, као један од кључних приоритета у заштити спољних граница Европске уније. Ми смо ове године зауставили више од 8.500 миграната који су покушали да илегално пређу нашу границу. Наравно то не значи да они и даље не траже канале и кријумчарске руте како би напустили земље Западног Балкана, са крајњим циљем да дођу до Западне Европе, истакао је Стефановић.
Он је рекао и да је важно да, уз помоћ држава ЕУ, ојачамо капацитете наше граничне полиције.
Најзначајнија је опрема за видео-надзор, термовизијске камере, дронови и пловила којима би могли ефикасније да контролишемо нашу границу. Ми свакако одвајамо више средстава за граничну полицију и у смислу упошљавања нових граничних полицајаца и у њихову обуку, али нам је потребна додатна помоћ, навео је он.
Потпредседник Владе је на састанку који је претходио конференцији за новинаре, подсетио на то да је од почетка мигрантске кризе до данас Западни Балкан остао једно од кључних транзитних подручја за мигранте чије је крајње одредиште Западна Европа.
Република Србија, због свог положаја, трпи један од највећих притисака ирегуларних миграција, зато што неке од кључних транзитних рута воде преко наше територије. Највећи број миграната нам долази из правца Северне Македоније и Републике Бугарске. Веома је важно да наставимо да пратимо како ће тај мигрантски притисак да се настави током ове, али и у наредним годинама, рекао је министар и додао да се у прихватним центрима у Србији тренутно налази око 4.350 миграната.
Стефановић је навео да највећи број миграната долази из Авганистана, Сирије, Пакистана и Бангладеша, али је и додао и да је мали број њих поднео захтев за азил у Србији.
Од почетка године 1.277 лица је изразило намеру да затражи азил, док је само 50 њих суштински поднело захтев и они се налазе у нашим азилним центрима. Овај податак вам говори да они не желе да остану у Републици Србији, већ то користе само као административни механизам да би наставили свој пут ка Западној Европи.
Он је говорећи о кријумчарењу миграната, напоменуо да је борба српске полиције у тој области веома интензивна.
Само у првој половини ове године, како је објаснио, поднели смо 90 кривичних пријава против 104 особе због сумње да су извршиле ово кривично дело и такође 5 кривичних пријава против организованих криминалних група коју су чинили 25 припадника, док је фактички у претходне две године тај број био значајно мањи.
На конференцији за медије у Бечу говорили су и министар унутрашњих послова Аустрије Карл Нехамер, министар унутрашњих послова СР Немачке Хорст Зехофер и потпредседник Европске комисије Маргаритис Шинас.