Заменица директора Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да се налазимо у преломном тренутку, у којем се очекује да епидемијска крива крене силазним током.
Заменица директора Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да се налазимо у преломном тренутку, у којем се очекује да епидемијска крива крене силазним током.
Кисић Тепавчевић је на конференцији за новинаре Кризног штаба за заштиту здравља становништва Републике Србије од заразне болести COVID-19 поручила да је управо сада моменат када сви треба да смогну снаге и да се више него икада придржавају превентивних мера и тиме допринесу што бржем гашењу епидемије.
Она је, говорећи о актуелним епидемиолошким подацима, истакла да имамо повољне параметре који су оптимистични и показују да све мање пацијената има клиничку слику која захтева хоспитализацију, као и да је мањи број пацијената који се јављају у ковид амбуланте.
Заменица директора "Батута" је рекла да се последњих недеља бележе прилично стабилне бројке лабораторијски потврђених случајева, уз изузетно велики број тестираних, тако да се већ извесно време говори о платоу.
Кисић Тепавчевић је као пример навела ситуацију у Нишу, где је у последња 24 часа тестирано 117 особа, од којих је само једна била позитивна.
Знамо да је не тако давно епидемиолошка ситауција била лошија, уз висок проценат позитивних, и из тога се види да уз стриктно поштовање мера, можемо брзо да видимо повољне исходе и да очекујемо да у наредним данима имамо мање бројеве заражених, али не смемо да се опустимо, већ треба да дамо максимум, нагласила је она.
Кисић-Тепавчевић је истакла да је од огромног значаја ношење маски, уз напомену да није реч само о успутној превентивној мери, већ да маске смањују вероватноћу заражавања и да, колико год нам оне сметале, треба управо сада да пружимо максимум и придржавамо се мера.
Она је, одговарајући на питање ко контролише кршење самоизолације, изразила наду да не постоји ниједан грађанин који би се кретао и свесно ширио инфекцију.
Ми се ангажујемо како би још више имали помоћ санитарне и комуналне полиције, објаснила је Кисић Тепавчевић и додала да постоји далеко већи број грађана који се нису тестирали и да је због тога неопходно ношење маски.
Научни саветник из Института "Винча" Сања Глишић навела је да су најновија научна истраживања показала да су симптоми код инфицираних короном који су носили маску знатно слабији у односу на заражене који је нису носили.
Глишић је рекла да је истраживање, такође, показало да се вирус не преноси само капљично, већ и путем аеросола, односно ваздуха.
Највише се пренос може смањити ношењем маске од стране оних који су инфицирани, а веома је битно и то што инфицирани који су претходно носили маски имају знатно блажи ток болести, нагласила је она.
Према њеним речима, у Истраживачком центру у Винчи интензивно се ради на праћењу светских искустава на превенцији и терапији COVID-19.
Она је нагласила да овај институт сваког дана шаље извештаје Кризном штабу, као и Кабинету председнице Владе.
Директор КБЦ Звездара Петар Сворцан навео је податак да је у тој установи хоспитализовано 299 пацијената и да је ситуација нешто боља него претходних дана.
Он је указао на то да је сада уравнотежен број примљених и отпуштених пацијената, па се чешће дешава да се више отпусти него што се прими заражених у болницу, али је и упозорио на то да смо сада на платоу и да грађани не смеју да се опуштају.
Сворцан је рекао да је на интензивној нези 28 пацијената, а њих 17 су изузетно тешки пацијенти, животно угрожени, на механичкој вентилацији, док су остали у интензивној нези на неинвазивној вентилацији.
Према његовим речима, деветоро запослених у КБЦ Звездара је заражено коронавирусом, од којих су двоје хоспитализованo са средње тешком клиничком сликом, а седам, са лакшим симтпомима, налази се у кућној излоацији.
Он је, одговарајући на питање о терапији крвном плазмом, навео да се она даје одлуком конзилијума, у чијем саставу су пулмолог, инфектолог и анестезиолог.
То је посебна одлука, поред редовне терапије, која је предвиђена алгоритмом и пацијенти који су добили плазму показали су боље резултате у односу на оне који нису, објаснио је Сворцан.