Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић обишао је данас археолошки локалитет Дреновац у општини Параћин и упознао се са резултатима досадашњих истраживања на том локалитету.
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић обишао је данас археолошки локалитет Дреновац у општини Параћин и упознао се са резултатима досадашњих истраживања на том локалитету.
Вукосављевић је указао на то да је Србија богата археолошким локалитетима из свих периода људске историје и да се у претходне четири године више улагало у откривање, заштиту, али и популаризацију археолошких истраживања.
Он је оценио да је археологија једно време била у запећку када је реч о нашој културној политици и додао да смо у последњим годинама започели неку врсту ренесансе археолошке науке на овим просторима.
Према његовим речима, потребан је већи буџет за културу чији би један део одлазио и на истраживање археолошких налазишта.
Данас се налазимо на једном таквом локалитету, које истражује слојеве цивилизације, од винчанске до старчевачке културе, а чији је централни део на територији Србије, при чему имамо бескрајне могућности за откривање и студирање једне тако велике, по многима најстарије, европске цивилизације, рекао је Вукосављевић.
Министар је подсетио на то да је Министарство културе и информисања само у протекле четири године за радове на овом локалитету издвојило близу 19 милиона динара, али и да је потребно обезбедити већа издвајања, да би се истраживања проширила.
Вукосављевић се осврнуо и на недопустив нехат из претходних деценија, а у питању је проширивање ауто-пута 1985. године и то кроз средину овог налазишта, чиме су неповратно уништене археолошке драгоцености, додавши да, захваљујући новим законима и пракси, овакви поступци не могу да се понове.
Он је објаснио да је археологија један велики и недовољно искоришћен потенцијал нашег културног амбијента, не само када је реч о најстаријим налазиштима већ и оним из римског, византијског или средњевековног периода, и да је у наредном периоду потребно континуирано улагање у тако значајну науку као што је археологија, а тиме посредно и у туристичку понуду једне озбиљне државе.
Министарство културе и информисања подржава пројекте који се тичу овог локалитета од 2004. године, а у периоду од 2016. до 2020. године за потребе континуираних археолошких истраживања, конзервације и рестаурације, радионица за истраживање и едукацију, као и презентације неолитске архитектуре Дреновца, издвојило је 18 милиона и седамсто хиљада динара, од чега у 2020. години 5,5 милиона динара.
Финансирана су, поред осталог, теренска истраживања и ископавања, ревизија и дигитализација старих и нових ископавања, анализа материјала (камених алата, грнчарије, као и археоботаника и археозоологија), конзервација керамике и непокретног кућног инвентара, а издваја се конзервација остатака четири неолитске куће и реконструкција једне куће за коју је утврђено да је грађена на спрат, што је куриозитет за то време.
Носилац пројекта је Археолошки институт у Београду, а током скоро две деценије истраживања, поред значајних резултата која су донела ископавања и конзервација, много је урађено и на промоцији овог богатог неолитског локалитета - одлуком Владе Републике Србије утврђеног за непокретно културно добро, као и доступнoсти тих резултата широј јавности.
Винчанско насеље из 5.350 године пре нове ере, са око 700 објеката и проценом да је у овом неолитском мегалополису могло живети преко 2000 људи, али и многе друге археолошке чињенице привукле су међународну пажњу, те је локалитет постао стециште студената, посебно доктораната из ове области, и успостављена је сарадња са високошколским установама, нпр. са Универзитетом Кембриџ, који у Дреновац на студијски боравак шаље своје академце.
У том контексту финансирана је изградња и успостављање Центра за проучавање неолита Балкана - расадника будућих студија из ове области, базе за конзервацију баштине неолита, али и еколошког и туристичког центра овог дела Србија, наводи се у саопштењу Министарства културе и информисања.