Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Младен Шарчевић разговарао је данас са представницима четири репрезентативна просветна синдиката о предложеним моделима наставе за предстојећу школску годину.
Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Младен Шарчевић разговарао је данас са представницима четири репрезентативна просветна синдиката о предложеним моделима наставе за предстојећу школску годину.
Шарчевић је рекао да је сада прави моменат да се синдикати укључе у изналажење најбољих решења, преневши да је на састанку било конструктивних предлога, посебно око наставе у средњим стручним школама.
Он је истакао да је отклоњена дилема о томе колико наставник ради, објаснивши да не постоји варијанта да просветни радник ради пре подне уживо, поподне на онлајн платформи, а да онда још снима на телевизији.
Професор који ради са пола група тог дана је завршио радно време кроз оно што предаје, истакао је министар и додао да ће наставници на онлајн платформи радити само да би допунили фонд часова, а да ће током рада уживо у школи, највише посла имати учитељи и да је и њима радна норма тиме испуњена.
Према његовим речима, један број наставника, због другачије организације посла, неће имати пуну норму и они могу одрађивати друге послове који су у структури рада, као што су дежурства и разни видови помоћи око учења са ђацима.
Додатни ресурси који ће се укључити у рад млађих разреда су професори страних језика, вероучитељи, наставници који држе грађанско, музичко, ликовно и физичко у старијим разредима основних школа. Они су сада погодни да норму испуне са млађима. Биће укључени психолози, педагози, библиотекари, плус технолошки вишкови, навео је Шарчевић.
Он је пренео да је разговарао са деканом Учитељског факултету у Београду о томе да сви апсолвенти, али и студенти на мастер студијама, долазе и "хоспитују", како би се повећали ресурси.
Они ће бити укључени у онај део који се односи на часове вештина, израде домаћих задатака, навео је министар и нагласио да то није ништа ново, да су раније апсолвенти учитељских факултета учествовали у настави и да им је то била припрема за улазак у школу.
На састанку са министром просвете учествовали су представници Гранског синдиката просветних радника Србије "Независност", Уније синдиката просветних радника Србије, Синдиката образовања Србије, Синдиката радника у просвети Србије.
Шарчевић је пренео да је на све сугестије и замерке мањих синдиката, одговорио мејлом и да су одговоре добили и представници Форума београдских гимназија који су тражили да се запосленима обезбеде по две маске дневно, да у настави уживо не учествују старији од 65 година, да оболели од ковида примају плату 100 одсто.
Министар је навео да локалне самоуправе обезбеђују материјалне трошкове за школе па самим тим и маске, а да захтев да старији од 60 година не раде уживо не може да се испуни, је би за такву одлуку било неопходно увести ванредно стање.
Око тестирања запослених који су тражили, постоје процедуре које одређује Кризни штаб. Што се тиче вакцинације у целом свету после здравствених радника се прво вакцинишу просветни радници због контакта, навео је он.
Представници синдиката су оценили да је састанак требало организовати раније, како би својим предлозима више утицали на документ који је донет око организације наставе од 1. септембра.
Ружица Тодић Брдарић из Гранског синдиката просветних радника Србије "Независност" каже да су на састанку указали на оно што је за њих најважније, а то је безбедност запослених и ученика.
Фокус је, како каже, био на законској норми да се поштује четрдесеточасовна радна недеља за просветне раднике, а да су од министра добили уверавања да ће то бити испоштовано.
Потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије Звонимир Јовић је напоменуо да је став тог синдиката да је добро то што се деца враћају у школе, али да се мора максимално водити рачина о безбедности ђака и запослених.
Он је нагласио да је тај синдикат имао замерке које се односе на број ученика и величину учионице, поштовање четрдесеточасовне радне недеље.
Њихова сугестија је, како је објаснио и да запослени који имају неке хроничне болести не учествују у настави уживо, већ да се укључе у онлајн наставу.