Поповић је у изјави за агенцију Танјуг навео да се у овогодишњем рангирању универзитета на Шангајској листи заправо види рад универзитета у претходних неколико година, оценивши да је веома важно што је Универзитет у Београду задржао позицију међу 500 најбољих.
Држава је променила законски оквир у науци, основала Фонд за науку, увела компетитивност код избора пројеката и прекинула „уравниловку“, али је потребно време да би се ефекти свега што је предузето видели, објаснио је он.
Државни секретар је указао на то да се пласман на Шангајској листи гради дугорочно и да је у рангирању све оштрија конкуренција, тако да је данас међу 500 светских универзитета, чак 81 из Кине, док их је у рангирању у 2012. години било само 42.
Према његовим речима, сви универзитети у источној и централној Европи бележе константан пад, при чему, на пример, у нашем делу Европе, Љубљански универзитет има најлошију позицију последњих 15 година, јер је врло близу 600. места.
Поповић је напоменуо да је финансирање науке измењено, али да је у наредном периоду потребно изменити модел финансирања високог образовања који такође утиче на позиционирање универзитета на Шангајској листи.
Мора се радити на изменама финансирања високог образовања како би се задржали најцитиранији истраживачи. Ми немамо бодове у овој години, а нисмо имали ни у прошлој на истраживачима који спадају у категорију најцитиранијих у свету, навео је државни секретар.
Такође, како је додао, немамо довољно бодова ни у категорији алумниста, као ни најпрестижнијих научних награда, а то носи 30 одсто вредновања.
Значајан простор за побољшање постоји у друштвено-хуманистичким наукама, где смо само у једној области – психологији, од њих укупно 14, међу најбољима, док је на пример Универзитет у Љубљани у чак осам међу најбољим, истакао је Поповић.