Ђорђевић је том приликом истакао да је Текериш постао симбол места на коме су германски милитаризам и империјалистички експанзионизам први пут наишли на препреке.
Он је подсетио на то да се српски народ, у вековима који су претходили Церској бици, одликовао великом истрајношћу и трпељивошћу под туђинском влашћу једне велике и насилне светске силе.
Према његовим речима, та висока свест о томе ко смо и шта смо омогућила нам је да савладамо вишеструко надмоћног непријатеља на Церу, непријатеља чији је једини циљ био продор на Исток и поробљавање што више народа и држава.
Та прва победа Антанте у Првом светском рату, како је рекао, зауставила је иницијални налет Централних сила и можда, на психолошком плану и плану борбеног морала, у најранијем стадијуму рата заправо представљала трачак наде и први корак ка коначној победи Антанте и слому Централних сила 1918. године.
Церска битка вођена је од 16. до 20. августа 1914. године на простору планине Цера, а у њој је српска војска извојевала против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату.
Српска војска борила се под командом генерала Степе Степановића, који је због изузетних заслуга у руковођењу и командовању у Церској бици унапређен у чин војводе.
Церској бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, а цела церска операција завршена је прогоном непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца од 21. до 24. августа.
Током Церске битке у српској војсци страдало је више од 16.000 војника, док су Аустроугари изгубили приближно 25.000 војника.