П:
О:
Читај ми
Напредак у разговорима о будућем статусу Космета могућ под окриљем директних статусних разговора
Београд,
5. април 2006.
Саветник председника Владе Републике Србије и члан Тима за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић изјавио је данас да су разговори о децентрализацији Космета показали ограничену могућност постизања компромиса са албанском страном и да је напредак могућ само под окриљем директних статусних разговора.
Слободан Самарџић
Аутор:
Танјуг
Самарџић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да тешкоће настају посебно када је реч о постизању пуних гаранција о правима српске заједнице.
Према његовим речима, албанска страна не види никакав проблем у животу српске заједнице на Косову и Метохији, већ покушава да тај највећи проблем избегне залажући се за један, мање-више, уобичајен концепт локалне самоуправе у европским релацијама.
Он је оценио да се не зна како ће се разговори о децентрализацији даље одвијати, али да је извесно да се напредак може постићи само под окриљем директних статусних разговора. Албански тим у разговорима о децентрализацији власти у покрајини нуди обећање европских стандарда и то када Косово буде независно, односно нуди концепт заснован на Европској повељи, која на веома општи начин говори о правима на локалну самоуправу и допушта да свако друштво и свака држава има своју локалну самоуправу која само поштује основне стандарде повеље, објаснио је Самарџић.
Овај почетак разговора јесте статусно неутралан разговор, односно правимо концепт као да не знамо какав ће статус бити. Издвојили смо децентрализацију, затим црквена питања и економска питања, међутим, није било неких великих помака, осим што смо пописали теме које су важне и мислим да можемо бити задовољни, рекао је Самарџић. Говорећи о последњој рунди разговора, која је пре два дана одржана у Бечу, он је подсетио на то да је пре самих разговора био припремљен предлог, односно преглед проблема о којима треба још разговарати. У том прегледу биле су заступљене све теме и све тачке на којима смо ми инсистирали у току прва два сусрета - повећани број компетенција и појачане компетенције за општине, пре свега српске већинске општине, затим могућност успостављања директних, хоризонталних веза између општина у обављању тих надлежности и могућност успостављања директних веза између српских општина и Београда, дакле између институција Србије, прецизирао је саветник председника Владе.
Према његовим речима, документ који је припремљен у канцеларији Мартија Ахтисарија рефлектовао је различитости ставова два тима, али је и додао неке предлоге решења о којима, де факто, није било разговарано у прва два сусрета, а то је питање гаранција, односно да ће оно што је предмет општинске самоуправе бити утврђено косовским законодавством и косовским правним системом и тај се мотив провлачио кроз целу причу. Он је навео да је српски тим одмах указао на грешку у таквом приступу и да Београд инсистира на томе да оно о чему се постигне договор на састанцима о децентрализацији и споразум који буде постигнут треба да буде основ нових права на децентрализацију, односно на самоуправу на Космету. Другим речима, ти елементи требало би аутоматски да буду претворени у основна уставна права српске заједнице на Косову и Метохији. Дакле, да то буду права која неће моћи никаквим накнадним законодавством да се поништавају, што јесте била намера албанске стране, указао је Самарџић. Представници Албанаца са Косова спремни су много тога да дају, али да то ставе под контролу приштинских институција, док је нама важно да оно што се договоримо буде под самоконтролом тих општина и њихових заједница општина, рекао је он и објаснио да би то била пуна аутономија и да је ту негде и била суштина проблема, око тих гаранција. Према његовим речима, став тима из Београда је да то о чему се у Бечу постигне договор треба да буде детаљно утврђено на уставном нивоу, а када је реч о регулативи, законском уређењу и извршавању тих ствари, једине би за то биле надлежне општине.
И ту смо навели образовање, здравство, социјалну заштиту, културу, црквена питања и заштиту споменика културе, истакао је Самарџић и додао да ће општине у тим питањима имати пуну аутономију, у коју се приштинске власти не могу мешати.
Он је објаснио да би у области полиције и правосуђа надлежности општина биле повећане, а предлог Београда је да шефове полиције на општинском нивоу бирају општинске скупштине.
Такође, како је навео, други предлог је да свака специјална операција коју би косовска полиција требало да изврши у српским општинама мора да има одобрење шефа општинске полиције. Зато избор општинског шефа полиције и јесте кључ - ко га бира, он ће њега и да слуша, а сама полиција ће да одражава састав становништва општине, тако да обезбеђујемо самозаштиту у српским општинама на нивоу функције безбедности, рекао је Самарџић.
Такође, и у правосуђу судије и тужиоце општинских судова треба да бирају општинске скупштине, као и да их опозивају, а не неки централни органи, нагласио је он.
Саветник председника Владе је истакао да се тим из Београда залагао и за установљење једног окружног суда који би обухватио општинске судове на српским општинама, а све остале надлежности спроводиле би се као и у другим општинама, и то би била трећа група надлежности општина. Када је реч о ових шест набројаних функција, ту би се остваривала директна веза с Београдом, навео је он и објаснио да би општине у буџетима обезбеђивале финансирање тих функција, али пошто то не би било довољно, све остало би финансирао Београд, и то директно.
Самарџић је напоменуо да би и Београд имао комуникацију са тим општинама директно у погледу техничке, стручне и кадровске помоћи, све оно што је неопходно да би се те функције слободно развијале. Према његовим речима, председавајући бечког састанка Албер Роан упутио је предлог да се сви ти предлози доставе Ахтисаријевој канцеларији, што ће тим Београда и учинити до почетка следеће недеље. Једна од наредних тема разговора, који ће бити одржани 4. маја, биће и питање оснивања нових општина и то нових општина са српском већином, као и промена општинских граница, најавио је Самарџић и додао да ће у међувремену експерти које је ангажовала Ахтисаријева канцеларија доћи у Београд и Приштину да виде како теку припреме за ту тему разговора. Ми ћемо припремити један остварљив, реалан план оснивања нових општина, реалан у смислу да у те општине могу да се врате људи који су протерани, рекао је Самарџић и навео да је такав приступ садржан и у извештају Каиа Еидеа - да људи могу да се врате по свом избору.
Он је нагласио да сматра да није баш добро што се иде на питање нових општина а да није заокружено питање децентрализације, и оценио да Ахтисаријев тим настоји да све теме буду исцрпљене, укључујући и два преостала сегмента - питање положаја цркава, манастира и споменика културе и читав комплекс економских питања. Имам утисак да они хоће да то попишу, да виде какво је стање ствари, па да онда они дају неки предлог решења. Могуће је да би тај предлог решења покушали да интегришу у предлог решења о статусу. Међутим, оно што је нама циљ је да о статусу разговарамо директно са Албанцима, али не само са њима, указао је Самарџић. Према његовим речима, било би добро да се о томе размишља већ сада, па да се разговори о статусу Косова и Метохије и отворе у догледно време, јер тек под директним окриљем статусних разговора могу се наставити разговори о овим конкретним темама.
Самарџић је нагласио да ће међународна заједница, ако хоће да обави свој задатак према правилима које је сама утврдила, морати да организује те разговоре, где ће се отворити кључно питање о томе какав ће бити будући положај Космета.
Потребно је само да они обезбеде присуство Албанаца, а не да се праве невешти. То јест, да кажу да Албанци неће, јер разуме се да неће да разговарају са Београдом уколико им међународна заједница то допусти. Обавезе су врло јасне, правила су и утврђена и прихваћена и сада је основно питање да се све три стране држе тих правила, закључио је Самарџић.
Према његовим речима, албанска страна не види никакав проблем у животу српске заједнице на Косову и Метохији, већ покушава да тај највећи проблем избегне залажући се за један, мање-више, уобичајен концепт локалне самоуправе у европским релацијама.
Он је оценио да се не зна како ће се разговори о децентрализацији даље одвијати, али да је извесно да се напредак може постићи само под окриљем директних статусних разговора. Албански тим у разговорима о децентрализацији власти у покрајини нуди обећање европских стандарда и то када Косово буде независно, односно нуди концепт заснован на Европској повељи, која на веома општи начин говори о правима на локалну самоуправу и допушта да свако друштво и свака држава има своју локалну самоуправу која само поштује основне стандарде повеље, објаснио је Самарџић.
Овај почетак разговора јесте статусно неутралан разговор, односно правимо концепт као да не знамо какав ће статус бити. Издвојили смо децентрализацију, затим црквена питања и економска питања, међутим, није било неких великих помака, осим што смо пописали теме које су важне и мислим да можемо бити задовољни, рекао је Самарџић. Говорећи о последњој рунди разговора, која је пре два дана одржана у Бечу, он је подсетио на то да је пре самих разговора био припремљен предлог, односно преглед проблема о којима треба још разговарати. У том прегледу биле су заступљене све теме и све тачке на којима смо ми инсистирали у току прва два сусрета - повећани број компетенција и појачане компетенције за општине, пре свега српске већинске општине, затим могућност успостављања директних, хоризонталних веза између општина у обављању тих надлежности и могућност успостављања директних веза између српских општина и Београда, дакле између институција Србије, прецизирао је саветник председника Владе.
Према његовим речима, документ који је припремљен у канцеларији Мартија Ахтисарија рефлектовао је различитости ставова два тима, али је и додао неке предлоге решења о којима, де факто, није било разговарано у прва два сусрета, а то је питање гаранција, односно да ће оно што је предмет општинске самоуправе бити утврђено косовским законодавством и косовским правним системом и тај се мотив провлачио кроз целу причу. Он је навео да је српски тим одмах указао на грешку у таквом приступу и да Београд инсистира на томе да оно о чему се постигне договор на састанцима о децентрализацији и споразум који буде постигнут треба да буде основ нових права на децентрализацију, односно на самоуправу на Космету. Другим речима, ти елементи требало би аутоматски да буду претворени у основна уставна права српске заједнице на Косову и Метохији. Дакле, да то буду права која неће моћи никаквим накнадним законодавством да се поништавају, што јесте била намера албанске стране, указао је Самарџић. Представници Албанаца са Косова спремни су много тога да дају, али да то ставе под контролу приштинских институција, док је нама важно да оно што се договоримо буде под самоконтролом тих општина и њихових заједница општина, рекао је он и објаснио да би то била пуна аутономија и да је ту негде и била суштина проблема, око тих гаранција. Према његовим речима, став тима из Београда је да то о чему се у Бечу постигне договор треба да буде детаљно утврђено на уставном нивоу, а када је реч о регулативи, законском уређењу и извршавању тих ствари, једине би за то биле надлежне општине.
И ту смо навели образовање, здравство, социјалну заштиту, културу, црквена питања и заштиту споменика културе, истакао је Самарџић и додао да ће општине у тим питањима имати пуну аутономију, у коју се приштинске власти не могу мешати.
Он је објаснио да би у области полиције и правосуђа надлежности општина биле повећане, а предлог Београда је да шефове полиције на општинском нивоу бирају општинске скупштине.
Такође, како је навео, други предлог је да свака специјална операција коју би косовска полиција требало да изврши у српским општинама мора да има одобрење шефа општинске полиције. Зато избор општинског шефа полиције и јесте кључ - ко га бира, он ће њега и да слуша, а сама полиција ће да одражава састав становништва општине, тако да обезбеђујемо самозаштиту у српским општинама на нивоу функције безбедности, рекао је Самарџић.
Такође, и у правосуђу судије и тужиоце општинских судова треба да бирају општинске скупштине, као и да их опозивају, а не неки централни органи, нагласио је он.
Саветник председника Владе је истакао да се тим из Београда залагао и за установљење једног окружног суда који би обухватио општинске судове на српским општинама, а све остале надлежности спроводиле би се као и у другим општинама, и то би била трећа група надлежности општина. Када је реч о ових шест набројаних функција, ту би се остваривала директна веза с Београдом, навео је он и објаснио да би општине у буџетима обезбеђивале финансирање тих функција, али пошто то не би било довољно, све остало би финансирао Београд, и то директно.
Самарџић је напоменуо да би и Београд имао комуникацију са тим општинама директно у погледу техничке, стручне и кадровске помоћи, све оно што је неопходно да би се те функције слободно развијале. Према његовим речима, председавајући бечког састанка Албер Роан упутио је предлог да се сви ти предлози доставе Ахтисаријевој канцеларији, што ће тим Београда и учинити до почетка следеће недеље. Једна од наредних тема разговора, који ће бити одржани 4. маја, биће и питање оснивања нових општина и то нових општина са српском већином, као и промена општинских граница, најавио је Самарџић и додао да ће у међувремену експерти које је ангажовала Ахтисаријева канцеларија доћи у Београд и Приштину да виде како теку припреме за ту тему разговора. Ми ћемо припремити један остварљив, реалан план оснивања нових општина, реалан у смислу да у те општине могу да се врате људи који су протерани, рекао је Самарџић и навео да је такав приступ садржан и у извештају Каиа Еидеа - да људи могу да се врате по свом избору.
Он је нагласио да сматра да није баш добро што се иде на питање нових општина а да није заокружено питање децентрализације, и оценио да Ахтисаријев тим настоји да све теме буду исцрпљене, укључујући и два преостала сегмента - питање положаја цркава, манастира и споменика културе и читав комплекс економских питања. Имам утисак да они хоће да то попишу, да виде какво је стање ствари, па да онда они дају неки предлог решења. Могуће је да би тај предлог решења покушали да интегришу у предлог решења о статусу. Међутим, оно што је нама циљ је да о статусу разговарамо директно са Албанцима, али не само са њима, указао је Самарџић. Према његовим речима, било би добро да се о томе размишља већ сада, па да се разговори о статусу Косова и Метохије и отворе у догледно време, јер тек под директним окриљем статусних разговора могу се наставити разговори о овим конкретним темама.
Самарџић је нагласио да ће међународна заједница, ако хоће да обави свој задатак према правилима које је сама утврдила, морати да организује те разговоре, где ће се отворити кључно питање о томе какав ће бити будући положај Космета.
Потребно је само да они обезбеде присуство Албанаца, а не да се праве невешти. То јест, да кажу да Албанци неће, јер разуме се да неће да разговарају са Београдом уколико им међународна заједница то допусти. Обавезе су врло јасне, правила су и утврђена и прихваћена и сада је основно питање да се све три стране држе тих правила, закључио је Самарџић.
-
Београд, 6. јануар 2025.Божићна честитка директора Канцеларије за Косово и Метохију
-
Београд, 6. јануар 2025.Наставак покушаја застрашивања Срба на Космету на велике верске...
-
Београд, 2. јануар 2025.Породици Ђокић из Радева код Липљана запаљени помоћни објекти
-
Београд, 26. децембар 2024.У две српске институције у Косовској Митровици упала такозвана...
-
Београд, 24. децембар 2024.Подршка Канцеларије за Косово и Метохију за децу оболелу од...
-
Београд, 23. децембар 2024.Нови противправни потези Приштине
-
Београд, 20. децембар 2024.„Панорама – Јединство“ чувар културног идентитета српског...
-
Београд, 19. децембар 2024.Приштина поново крши споразуме о слободи кретања и званичним...
-
Београд/Брисел, 17. децембар 2024.Отклоњена последња препрека када је реч о примени Декларације о...
-
Београд/Париз, 16. децембар 2024.Зауставити уништавање и скрнављење српског културног блага на...