Састанку су присуствовали и директор ЈП “Путеви Србије” Зоран Дробњак, директор кинеске компаније ЦРБЦ у Србији Џанг Сјаојуен и градоначелник Чачка Милун Тодоровић.
Михајловић је нагласила да је реч о једном од најважнијих пројеката на територији Србије, подсетивши на обећање директора ЦРБЦ-а председнику Републике да ће деоница од Прељине до Пожеге бити завршена до краја следеће године.
Она је изнела уверење да ће квалитет изведених радова бити најбољи, истакавши велики значај овог пројекта за повезивање Србије са регионом, али и за Чачак који постаје центар наше земље, с обзиром на ауто-путеве који пролазе кроз њега.
Такође, крајем следеће године спојићемо и Kрушевац са Прељином у дужини од 27 километара Моравским коридором. Важно је да грађани Србије, али и Чачка и Моравичког округа, знају да се овде ради 24 сата и да ће у децембру следеће године ова деоница бити готова, рекла је потпредседница Владе.
Михајловић је најавила и да ће Моравски коридор, дуг 112 километара, бити готов за три године, како је и предвиђено уговором, оценивши да је тај коридор подједнако важан пројекат као и Прељина-Пожега.
Она је оценила да све функционише како треба у реализацији овог пројекта, при чему радове изводи једна од најбољих светских компанија.
Потпредседница Владе је, такође, навела да је коронавирус имао огроман утицај на саобраћај у Србији и на финансијско стање у “Путевима Србије”.
Чињеница је да ћемо много изгубити од прихода путарина, ипак, пројекте које смо започели на регионалним и локалним путевима ћемо завршити, а за оно што је планирано да се ради урадићемо пројектно-техничку документацију, у нади да ће следећа година бити боља, поручила је она.
Михајловић је навела да је данас у Србији активно 63.000 градилишта, са више од 7.000 радника на највећим градилиштима, оценивши да је то изузетно важно за даљи раст и развој наше земље.
Данас смо имали добар састанак и већ од сутра неке ствари ће бити активније. Очекујем да за пар месеци видимо много више ангажованих радника на самим тунелима. Хвала извођачу радова што схвата колико је за Србију важна брзина завршетка пројеката и да се ради у динамици још бржој од договорене, закључила је она.
Потпредседница Владе је рекла и да се држава од 2014. године стратешки определила да развија ваздушни саобраћај, са идејом да се оснивањем предузећа “Аеродроми Србије” помогне развој малих аеродрома, због повезивања народа и бржег развоја привреде и туризма.
Тада смо добили критике да је то немогуће, а 2019. годину завршили смо са “Николом Теслом” као најуспешнијим аеродромом у региону, нишким аеродромом са 440.000 путника и краљевачким аеродромом као цивилно-војним, који ћемо даље да развијамо да буде најбољи карго аеродром у овом делу Европе, рекла је она.
Такође, она је најавила да ће се наставити улагања и у нишки и у краљевачки аеродром, да се завршава аеродром у Прањанима и да ће до краја следеће године бити завршен и аеродром у Требињу.
Градимо нови торањ и писту у Нишу, као и нову писту на краљевачком аеродрому. Очекујем да 19. септембра сви заједно у Прањанима обележимо важан дан за српски и амерички народ, јер наши односи треба да буду све бољи, рекла је потпредседница Владе.
Према њеним речима, гради се и аеродром у Требињу, а у децембру следеће године до овог града у Херцеговини из Београда ће се стизати за 40 минута.
Директор ЦРБЦ је изразио захвалност потпредседници Владе због тога што је радну групу данас довела у камп и што су сви важни актери на овом пројекту данас учествовали у решавању отворених питања.
Верујем да ћемо пројекат завршити на време и да ће грађани Чачка и Србије успешно користити овај ауто-пут, који ће значити нове инвестиције и квалитетнији живот грађана, рекао је Џанг.
Тодоровић је нагласио да је овај пројекат веома битан и за Чачак и овај крај јер отвара нове могућности за Западну Србију, пре свега кроз индустријске зоне.
Овај крак ће растеретити град и нашу обилазницу кроз коју дневно у сезони прође приближно 16.000 возила. Ово значи и огроман потенцијал за нове инвестиције и развој туризма. Очекује нас и Моравски коридор. Тим пројектима као град постајемо велико инфраструктурно чвориште, рекао је градоначелник.
Дробњак је подсетио на то да је ова деоница тешка и да захтева озбиљну технологију јер има велики број тунела и мостова, а њеним завршетком избегава се Овчарско-кабларска клисура.