Ђорђевић је на свечаности испред Културног центра Београда рекао да у Србији, према расположивим подацима, има око 70.000 особа којима је први језик – српски знаковни језик.
Србија је, следећи политику председника Републике, у претходном периоду урадила много у циљу унапређења положаја особа са инвалидитетом, а то ће се наставити и у будућем периоду, навео је он.
Министар је истакао да је потребно да са додатном пажњом усмеримо рад у правцу подршке развоју и заштити језичког идентитета глувих и других корисника знаковних језика.
Према његовим речима, потребна је активна примена знаковног језика у институцијама, образовним и здравственим установама, омогућавање несметане комуникације, шире разумевање глувих особа и остваривање њихових људских права на равноправној основи са другима.
Ђорђевић је рекао да су глуве и наглуве особе у Србији свакодневно суочене са бројним изазовима – на улици, у јавним институцијама, образовним установама, у контакту са медијима, заправо тамо где су им најпотребнији професионални тумачи знаковног језика.
Наш задатак је да, уз подршку Владе и у партнерству са Националном организацијом особа са инвалидитетом, савезима и локалним организацијама, усмеримо своје активности на отклањање препрека до изградње друштва у коме ће сви грађани на једнаким основама моћи да остварују своја права, исказују своје потенцијале и доприносе личном и заједничком напретку, рекао је он.
На то нас, како је додао, обавезује и Конвенција о правима особа са инвалидитетом која препознаје и промовише употребу знаковних језика.
Он је напоменуо да су активности Министарства засноване на принципима социјалне укључености и једнаког приступа за све и усмерене су на побољшање услова рада и квалитета активности које удружења особа са инвалидитетом предузимају у циљу унапређења положаја особа са инвалидитетом на свим нивоима.
Као резултат сарадње у протеклом периоду, Министарство и Сектор за заштиту особа са инвалидитетом подржали су програме од јавног интереса које реализују савези удружења особа са инвалидитетом који делују на републичком или покрајинском нивоу, кроз рад локалних удружења, а највећи број особа са инвалидитетом укључен је у различите врсте активности, навео је министар.
Ђорђевић је рекао да је Савез глувих и наглувих Србије један од 33 савеза удружења особа са инвалидитетом са 30 локалних удружења у свом систему коме је на овај начин пружена подршка у реализацији програмских активности.
Поред министра, присутнима су се обратили и председник Градске организације глувих Београда Душан Николић, директор Културног центра Београда Александар Илић, директор аустријског културног форума Београд Адријан Фајкс, потпредседник Савеза глувих и наглувих Србије Радомир Кеџа, председник Националне организације особа са инвалидитетом Иванка Јовановић и градска секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић.
Свечаности су присуствовали и помоћница министра из Сектора за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић, као и посебна саветница министра Ана Ђокић.