Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да податак, који је саопштио Завод за статистику, о томе да је просечна зарада обрачуната у јулу по први пут премашила 510 евра, указује на то да је полако, али сигурно, трасиран пут ка већем вредновању рада, али и да је наша привреда остала витална и током пандемије.
П:
О:
Читај ми
Већим зарадама до бољег вредновања рада у Србији
Београд,
25. септембар 2020.
Мали је у изјави за јавност истакао да је просечна зарада од 60.029 динара нови оквир у коме се крећемо и истовремено потврда да домаћа привреда и у условима кризе вуче напред.
Он је уједно подсетио на то да је пре неколико година просечна зарада била 320 евра, додајући да нови подаци показују исправност наше економске политике.
Када се на то надовеже и рекордно ниска незапосленост, јасно је да је наша политика усмерена ка добробити свих грађана Србије, додао је министар.
Према његовим речима, очекивања су и да ће повећање минималне зараде од 6,6 одсто, неопорезивог дела дохотка са 16.300 на 18.300 динара, као и планирано умањење пореза на зараде, утицати на даљи раст зарада.
Пре две године оптерећење на зараде је било 63 одсто, а сада је 61,2. Наша политика је да оптерећење на зараде смањујемо али, наравно, у складу са могућностима и расположивим фискалним простором, навео је Мали,
Он је додао да је свестан да је фискално оптерећења зарада још увек високо, али да је уверен у то да ће се са већим привредним растом у будућности створити услови за додатна умањења.
Министар је указао на то да је Влада посвећена томе да се очува животни стандард становништва и да због тога убрзано ради на привлачењу инвестиција и стварању стимулативног регулаторног оквира који ће пружити једнаке шансе за све.
Према његовим речима, Влада је и те како свесна тога да су и даље присутне друштвене неједнакости у друштву, те је промена на том плану једна од битних тачака агенде у будућности.
Ми смо по први пут у историји као држава интервенисали из буџета и директно подржали привреднике са пакетом од 5,8 милијарди евра. На тај начин смо извршили реалокацију, односно праведнију прерасподелу јавних средстава, како би се помогло приватном сектору, подсетио је Мали.
Показали смо да за нас не постоје грађани првог или другог реда. Стало нам је да свима буде боље, али да, са друге стране, свако допринесе друштвеној заједници на свој начин и искористи могућности како бисмо подигли привреду и квалитет живота, објаснио је он.
Према његовим речима, Србија има пуно потенцијала, а то сада виде и други, попут америчке Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ) која је недавно дошла у Србију.
Недавно је саопштено да се Србија по индексу људског капитала (HCI) Светске банке, који мери развој људског капитала у свету, налази у врху у нашем региону. То значи да ће дете рођено данас у Србији имати 68-процентну продуктивност ако заврши образовање и буде доброг здравственог стања, рекао је Мали.
То је заправо та заоставштина коју желимо да оставимо младима – да се њихов рад више цени и плаћа, рекао је министар, изразивши уверење да је план по коме ће просечна плата 2025. године у Србији бити 900 евра, а просечна пензија 430 евра, у потпуности остварив.
Ако смо 2018. године остварили стопу рата од 4,4 одсто, а 2019. године 4,2 одсто, а ове се године, што су наша очекивања, услед пандемије, задржимо на нули и уопште немамо пад БДП-а, јасно је и да нећемо имати индикаторе који ће вући зараде наниже, напоменуо је он.
Према његовим речима, то је својеврсни успех имајући у виду информације које долазе из окружења да се планирана смањења зарада крећу и преко 20 процената.
Министар је рекао да ће на нивоу целе године зараде у Србији имати реални раст, те да се следеће године очекује захуктавање привредног раста.
Мали је истакао и да је незапосленост од 7,3 одсто у другом кварталу ове године доказ да су економске мере допринеле очувању радних места упркос тешким условима изазваним пандемијом.
Он је подсетио и на то да су реформе прописа из радног законодавства учинили да флексибилност рада постане реалност у економском животу Србије, те да су и они допринели већој флуктуацији радне снаге унутар привреде, што је такође имало утицај на зараде.
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура
-
Београд, 31. август 2024.Измењен Правилник о електронском фактурисању
-
Београд, 30. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 29. август 2024.Од 1. септембра до краја октобра 81 врста производа по најнижим...
-
Београд, 28. август 2024.Раст минималне цене рада за 2025. годину за 13,7 одсто