Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић одржао је данас радни састанак са проф. др Славишом Перићем из Археолошког института, руководиоцем истраживања на локалитету Дреновац у општини Параћин.
П:
О:
Читај ми
Локалитет Дреновац заслужује пуну пажњу државе
Београд,
25. септембар 2020.
Том приликом су размотрене даље заједничке активности Министарства и истраживачког тима, првенствено у вези са даљим археолошким радовим, као и на тему оснивања Музеја неолита централног Балкана.
На састанку је констатована идентичност ставова о великом значају локалитета и о важности његовог будућег представљања у домаћој и међународној јавности.
Као и приликом недавне посете Дреновцу, Вукосављевић је истакао да професор Перић и његов тим археолога имају пуну подршку Министарства и да ће оснивање поменутог музеја бити један од приоритета у области заштите културног наслеђа у наредном периоду, имајући у виду не само културолошки, већ и туристички потенцијал локалитета и такве врсте установе.
Локалитет Дреновац је смештен у појасу средњег Поморавља, у коме је евидентирано 85 неолитских насеља, од којих 62 припадају старијенеолитској старчевачкој култури, 16 насеља млађенеолитској винчанској културе, а на седам насеља се претпоставља постојање слојева и старчевачке и винчанске културе.
Толики број неолитских насеља, средње Поморавље сврстава међу две-три најнасељеније регије југоисточне Европе тога доба.
Међу свим тим насељима Дреновац се издваја својом површином од више од 50 хектара, дебљином културног слоја 6,5-7 метара и сложеном вертикалном стратиграфијом у оквиру које се издвајају два периода насељавања: старчевачке и винчанске културе.
Геомагнетска снимања и археолошка ископавања показала су да је за време најмлађе винчанске фазе у Дреновцу егзистирало неолитско насеље са 600 до 700 објеката различите намене и да је највећи број тих објеката имао стамбену функцију.
Поред тога, у Дреновцу су констатоване двоетажне куће, у којима је потврђено становање на обе етаже, те да су све истражене куће најмлађе винчанске фазе биле спаљене са целокупним кућним инвентаром.
Због броја објеката и процене да је у Дреновцу могло живети преко 2.000 људи, тај локалитет назива се и неолитски мегалополис.
Све наведено, уз веома повољне услове за вишедеценијска истраживања, могућност обухвата најширег хронолошког распона и податак да преко локалитета прелази траса Коридора 10, једног од најважнијих паневропских саобраћајних путева, говори да на том локалитету постоје идеални услови за долично афирмисање археолошког блага тог подручја и представљање његовог значаја у формирању каснијих културних вредности савремене Европе.
Оснивање музеја би омогућило систематска истраживања неолитског насеља у Дреновцу и других насеља у средњем Поморављу, образовање студената археологије из земље и иностранства, прилику да као део туристичке понуде Србије аматери и љубитељи археологије учествују на археолошким ископавањима, као и организовање различитих тематских радионица на локалитету за студенте и туристе: израда керамике у неолитској традицији, градња реплика неолитских кућа, израда српова и покусна жетва на локалитету, млевење жита и израда каша, хлеба и пива, израда каменог оруђа и слично.
Поред тога, формирањем музејске установе у Дреновцу створили би се неопходни услови за организовање семинара, стручних и научних скупова, ђачких екскурзија, за конгресни туризам. као и јачање све присутнијег и профитабилнијег транзитног туризма.
Такође, Вукосављевић и Перић су разговарали и о општем стању у српској археологији, где су постигли сагласност о важности даљег континуираног улагања државе у ту област, али и о потреби реорганизовања и јаснијег дефинисања одговорности и функција у постојећем систему заштите културног наслеђа, наводи се у саопштењу Министарства културе и информисања.
Аутор:
kultura.gov.rs
-
Београд, 24. децембар 2024.Предложена обустава новчане накнаде на издавање књига у...
-
Ужице, 23. децембар 2024.Реализација започетих и планираних пројеката у култури у Ужицу
-
Београд, 22. децембар 2024.Отворена изложба „Дадо: Историја природе 1953 ‒2000”
-
Рума, 21. децембар 2024.Завршни радови на реконструкцији Спомен-куће Милеве Марић...
-
Ваљево/Мионица, 20. децембар 2024.Улагања државе у установе културе у Колубарском округу
-
Параћин, 19. децембар 2024.Музеј стакларства у Параћину биће завршен у наредне две године
-
Београд, 18. децембар 2024.Представљање српске културе у Јерменији у циљу јачања...
-
Београд/Будимпешта, 16. децембар 2024.Договорени пројекти на јачању сарадње Србије и Мађарске у...
-
Голубац, 12. децембар 2024.Селаковић отворио комплекс Установе културе Музеј Голубац
-
Београд, 12. децембар 2024.Купљена вредна документарна грађа српске научнице Милеве Марић...