Јоксимовић, која је и национални ИПА координатор, рекла је у изјави за агенцију Танјуг да ЕУ представља најзначајнијег економског, инвестиционог и развојног партнера.
Она је прецизирала да је ЕУ само кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан од 2014. године обезбедила приближно 182 милиона евра бесповратне помоћи за припрему документације и реализацију инфраструктурних пројеката, чија укупна инвестициона вредност прелази пет милијарди евра.
Међутим, имајући у виду наше потребе и жељу да се осигура убрзан и уравнотежен развој свих делова Србије, тренутно руководство је у свакодневном контакту са бројним државама и међународним финансијским организацијама како би се на дугорочно одржив и одговоран начин утврдио адекватан извор финансирања, модел спровођења и динамика реализације приоритетних инфраструктурних пројеката, рекла је Јоксимовић.
Министарка је истакла да прави пример за то представља пројекат ауто-пута Ниш–Мердаре, чија укупна инвестициона вредност премашује 650 милиона евра.
Према њеним речима, за прву деоницу ауто-пута Ниш–Плочник, ЕУ је обезбедила бесповратна средства у износу од 40,6 милиона евра, а Европска инвестициона банка повољан зајам у износу од 100 милиона евра.
Реализација друге фазе тог пројекта од Плочника до Мердара, како је навела, до сада је била предмет разговора са различитим партнерима, па је разумљиво што се о том пројекту разговарало и са америчком Међународном развојном финансијском корпорацијом (ДФЦ), која је недавно отворила регионалну канцеларију у Београду.
Она је нагласила да је управо изградња тог ауто-пута један од кључних пројеката за практичну реализацију идеје „Мини Шенген“, односно економског повезивања региона.
Министарка је истакла да је одговорно планирање и усмеравање међународне развојне помоћи у стратешке приоритете кључно за стабилан и одржив развој Србије.
Кључ нашег развоја, како је истакла, представља изградња главних транспортних и енергетских коридора у циљу бољег повезивања са ЕУ и са регионом и зато са великом пажњом пратимо активности које предузима Европска комисија у погледу припреме Економско-инвестиционог плана за Западни Балкан, о чему ћемо наредних дана разговарати са највишим званичницима ЕК.
На позив европског комесара за суседску политику и проширење Оливера Вархејија да кандидујемо додатне пројекте за подстицајни Економско-инвестициони план, Министарство за европске интеграције је са свим ресорним министарствима, кабинетима председника Републике и Владе, направило приоритизацију релативно спремних пројеката, рекла је она.
Јоксимовић је указала на то да се посебно водило рачуна о томе да се пројекти не преклапају са пројектима кандидованим на широј листи за национална ИПА средства 2021. и 2022. годину.
Министарка је предочила да је као резултат тог рада, Србија почетком августа 2020. године доставила ЕУ 12 предлога пројеката чија инвестициона вредност прелази 1,5 милијарди евра, са чијом ће се реализацијом кренути до 2024. године, а за које још нису у потпуности обезбеђена финансијска средства.
Према њеним речима, поред пројеката који доприносе повезивању у региону, у складу са Агендом повезивања коју је промовисала ЕУ, Србија је предложила и пројекте који подржавају реализацију Зелене агенде, али и подстичу боље дигитално повезивање.
Она је подсетила на то да је Србија још пре неколико година успоставила Национални инвестициони комитет за пројекте у области свих типова инфраструктуре, којем копредседавају министар финансија и министар за европске интеграције, како би се боље координирали извори финансирања за велике пројекте.
Министарка је рекла да се може рећи да је Србија више него икада постала примамљива за сарадњу многим међународним партнерима, а разлог за то се свакако огледа у стабилној економској и политичкој клими у нашој земљи.