Брнабић је, током разговора са Данијелом Корским, суоснивачем самита, чија је тема била "Од кризе до опоравка", истакла да може да са поносом каже да су се сва улагања Владе Србије у дигитализацију, нове технологије, стартапове и ИКТ сектор исплатила, што се и најбоље доказало током актуелне ситуације.
У разговору је било речи и о искуствима наше земље у примени електронских сервиса и услуга и стицању поверења грађана када је дигитализација јавних сервиса у питању, али и о 5Г мрежи и о томе како по том питању Србија данас балансира између САД и Кине.
Брнабић је, говорећи о резултатима у области дигитализације просвете и новим наставним предметима, подсетила на то да смо захваљујући свему томе били једина земља у Европи у којој ђаци нису изгубили ни дан наставе због преласка на онлајн школовање, а што су администратори тог самита, покренутог у Паризу, издвојили као кључно за то.
Такође, премијерка је поновила да је, уз реформу образовања, веома важан приоритет Владе Србије и реформа јавне управе као и улагање у програме планиране Стратегијом за развој вештачке интелигенције.
Она је рекла да владама широм света препоручује да раде на примени нових технологија и технолошких решења у што већој и могућој мери.
Према њеним речима, то је управо и кључни приоритет Владе Србије, заједно са развојем економије засноване на иновацијама, што је и начин да Србија не буде земља јефтине радне снаге, да БДП расте и да се млади задрже.
Брнабић је подсетила на то да је Стратегија о вештачкој интелигенцији усвојена крајем децембра 2019. године, чиме је Србија постала прва земља у Југоисточној Европи и 26. у свету која има такав документ.
Та стратегија ће, како је додала, омогућити развој и примену вештачке интелигенције у образовању, науци и државној управи, али и додатно убрзање наше привреде.
Брнабић је, говорећи о реформи образовања, навела да су Србији била потребна само три дана да пређе на онлајн наставу за све ученике основних и средњих школа.
Као важне резултате, премијерка је навела повезивање свих школа на интернет у оквиру сигурне мреже – покренут је пројекат ''Повезане школе'', при чему је обезбеђен дигитални наставни садржај, као и дигитални уџбеници и дигиталне учионице са брзим бежичним интернетом.
Она је говорила и о новом предмету Дигитални свет и о рачунарству и информатици, те о томе да ће Србија наредне године имати прву генерацију основаца који завршавају школу са знањем основа програмирања и кодирања.
Србија је у овоме један од лидера у Европи, рекла је председница Владе, уз подсећање на то да је циљ предмета Дигитални свет да деца уче како да мисле, а не шта да мисле, а на тај начин ђаци ће научити да разликују шта су лажне вести, како да се боре против дигиталног насиља, али и са теоријама завере и скептицизмом попут оних везаних за 5Г технологије.
Премијерка је објаснила да око хиљаду ђака иде у специјална ИТ одељења, да је уведен Мастер 4.0 програм, где универзитети сарађују међусобно, али са страним универзитетима и реномираним предавачима.
Такође, како је додала, основан је Фонд за науку као механизам за конкурентно финансирање науке, а за две недеље ће бити додељено девет милиона евра са првог позива за пројекте младих истраживача, при чему је удвостручен буџет Фонда за иновациону делатност.
Уз комплетну дигитализацију система образовања једнако су важна улагања у технологије, рекла је она и подсетила на то да је ИТ најбрже растући сектор у Србији, да је њен годишњи раст преко 20 одсто, и да је чак у време пандемије био 4,5 одсто.
Исплатило се све што смо урадили јер је ИКТ сектор са најбржим растом и доноси све више нових радних места, што је важно за економију, подвукла је Брнабић, додајући да је сигурна да ће то и даље бити приоритет следећем премијеру и будућој влади.
Премијерка је навела да је све ово припрема за будућност коју ће карактерисати софистицирана технологија и друштво знања, а ту се подразумевају и нови закони, који ће се, између осталог, односити и на криптовалуте.
Брнабић је рекла да ништа што је спровођено на пољу дигиталне економије није чињено без консултација са приватним сектором и стартаповима јер је то био начин да се отклони њихова сумњичавост.
Уз оцену да је данас у Европи тешко причати о 5Г - да се Србија као и друге земље нашла између САД и Кине, Корски је желео да зна како Београд балансира по том питању, на шта је Брнабић рекла и да је то фантастична технологија која доприноси човечанству и да је то веома важно питање о коме се мора размишљати и разговарати пажљиво.
Са пажњом пратимо развој ситуације у тој области, шта је најбоље за Србију, наше компаније, науку, истраживања, грађане, бизнис и шта је политички или могуће решење, рекла је она и додала да је то у сваком случају тешко питање, и да поред свега у земљи, као и у великом делу света, постоји доза скептицизма код грађана.
Морамо да нађемо начин да комуницирамо и на том фронту смо уједињени – Влада, бизнис и цивилно друштво и морамо да направимо још јачи фронт да бранимо 5Г, навела је премијерка.
GovTech самит је окупио велики број иноватора, државника, представника међународних организација, директора и оснивача технолошких компанија, како би заједно преиспитали услове и видели како владе могу функционисати у новој технолошкој ери.
На претходним самитима учествовали су и други високи званичници и међународни лидери у дигитализацији и трансформацији привреде, попут премијера Канаде Џастина Трудоа 2018. године и председнице Естоније Керсти Каљулај.