Ђорђевић на конференцији за новинаре, поводом обележавања Међународног дана старијих особа, истакао да се овај дан, за разлику од ранијих година, због епидемије коронавируса обележава без присуства ове категорије становништва.
Међутим, како је рекао, то нас није спречило да пронађемо адекватан начин да нашим најстаријима пошаљемо јасну поруку да бринемо о њима и њиховом здрављу и да смо на овај дан са њима у мислима.
Држава ће својим механизмима наставити да унапређује њихов положај кроз законодавне оквире и различите видове помоћи, поручио је министар и додао да ће бити уложени максимални напори како би им се обезбедило достојанствено старење.
Он је објаснио да праћење политика везаних за старење на нивоу Владе Србије спроводи Савет за питања старости и старења, коме Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања пружа стручну и административно-техничку подршку.
Према његовим речима, у циљу унапређења услова живота корисника издвојена су и значајна финансијска средства у правцу инвестиционих улагања у установе за смештај корисника.
Ђорђевић је навео да Министарство, у оквиру Сектора за бригу о породици и социјалну заштиту, спроводи активности на три нивоа ради побољшања услова живота старијих особа.
Реч је, како је прецизирао, о подршци локалним самоуправама за успостављање и одрживост услуга социјалне заштите на локалном нивоу и развој услуга намењених старијима, побољшању услова живота и третмана корисника на институционалном смештају у установама социјалне заштите, као и о развоју и унапређењу професионалних ресурса.
Такође, како је напоменуо, у Министарству се тренутно ради на припреми стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници, као и стратегије социјалне заштите, обе за период до 2025. године.
Министар је подвукао да ће оба документа свакако једним делом бити посвећена и популацији старијих лица и могућностима унапређења квалитета њиховог живота и њиховој социјалној укључености.
Он је подсетио на то да је ове године, преко механизма наменских трансфера, ресорно министарство издвојило значајан износ средстава за развој услуга, међу којима су и услуге намењене управо старијима.
Према његовим речима, средства се трансферишу, пре свега, оним локалним самоуправама које су испод републичког нивоа развијености и нису у стању да обезбеде из локалних буџета средства за развој услуга.
Сматрамо да је потребно развијати активан концепт социјалне политике намењен старијим људима који има за циљ да омогући старијима да очувају своје способности и квалитет живота у кућним условима, да подиже ниво њихове социјалне сигурности и омогући растерећење њиховим породицама, истакао је министар.
Такође, како је рекао, такав концепт има за циљ и да проширује врсте услуга у контексту интегрисане бриге о старима, омогући коришћење програма услуга свим старијим особама под једнаким условима, негује концепт активног старења и омогући учешће остарелих кроз развој самопомоћи и солидарности, као и да обезбеди приступ програмима за старије људе у свим подручјима.
Ђорђевић је нагласио да се континуирано спроводе активности на унапређењу друштвеног стандарда пензионера и да се за те намене сваке године издвајају средства у висини од 0,10 одсто планираних изворних прихода.
Захваљујући бољој наплати изворних прихода Фонда, како је предочио, сваке године се издваја све више средстава, која у 2020. години износе 513,66 милиона динара.
Према његовим речима, тим средствима обезбедиће се бесплатан опоравак у бањама за више од 14.000 пензионера којима је висина пензије до просечног износа, с тим што сваке године 1.500 пензионера више користи опоравак.
Министар је подсетио на то да се од 2016. године редовно исплаћују једнократне помоћи свим пензионерима, при чему је за пет година по том основу пензионерима исплаћено 38,3 милијарде динара.
Истовремено, новчани износ као увећање уз пензију у износу до пет одсто исплаћује се за 1,3 милиона пензионера са пензијама до 35.840,11 динара, у складу са Уредбом Владе Србије, прецизирао је он.
Ђорђевић је указао на то да Фонд ПИО редовно организује међународне саветодавне дане са представницима фондова и завода Немачке, Аустрије, Хрватске, Мађарске, Федерације БиХ, Републике Српске и Северне Македоније, на којима сваке године правну помоћ добија приближно 1.000 странака које имају стаж у две државе, а живе у Србији.
Фонд ПИО, како је објаснио, омогућио је да лица са оштећеним видом добију решење и остала акта из пензијског и инвалидског осигурања штампана и на Брајевом писму, што је посебна погодност за 800-900 лица оштећеног вида, слепих или слабовидих, колико их годишње поднесе захтев Фонду остваривање права на негу и помоћ другог лица, за телесно оштећење, инвалидску или старосну пензију.
Такође, ради се и на томе да сви објекти буду прилагођени и доступни старијим особама. Поред Брајеве писаће машине, репродуктора и говорног софтвера за српски језик, међу специјална помагала која се обезбеђују из средстава Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање уврштено је још једно помагало – дејзи плејер.
Према његовим речима, Фонд ПИО израђује и персонализоване пензионерске картице за све пензионере.
У циљу организовања активности међугенерацијске сарадње и солидарности, Фонд је спровео пројекат, реализован у 2020. години, чији је циљ био да испита карактеристике и садржај међугенерацијске солидарности, њено подстицање и унапређење, подсетио је Ђорђевић.
Он је пренео да је донет и Закон о забрани дискриминације како би се спречила дискриминација заснована на старосном добу.
У претходне три године, како је напоменуо, Министарство је организовало Сајам за треће доба, Сајам "Једнаки", конференцију „Међугенерацијска солидарност и достојанствено старење“, а обележени су и јубиларни рођендани корисника домова за старе.
Такође, ресоно министарство је финансијски подржало пројекат „Град пријатељ старих“ и представило публикацију „Град прилагођен старијим особама – Путоказ за активно старење у граду Београду", што је само део активности које се свакодневно спроводе ради пружања подршке најстаријим грађанима, закључио је он.