П:
О:
Читај ми
Национални инвестициони план биће донет до краја јуна ове године
Београд,
20. април 2006.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић саопштио је да је Влада на данашњој седници усвојила Информацију о потреби израде националног инвестиционог плана за период од 2006. до 2011. године и Предлог одлуке о образовању координационог тела за реализацију овог плана.
Млађан Динкић
Динкић је на конференцији за новинаре, одржаној после седнице Владе, рекао да је предложен за председника овог координационог тела, док су за чланове предложени министри привреде, науке и заштите животне средине, за капиталне инвестиције, као и трговине, туризма и услуга.
Он је прецизирао да ће ово тело бити задужено за то да припреми и прати реализацију националног инвестиционог плана, који би требало да буде донет до краја јуна ове године, док су данас усвојени иницијатива и основни правци у којима треба да се ради.
Према његовим речима, у наредном периоду од свих ресорних министара очекује се да у стручној јавној расправи и уз консултације са струковним организацијама у својој области предложе конкретне инвестиционе програме за своје секторе.
Србија се по први пут, после много година, налази у ситуацији да има вишка приватизационих прихода који се могу употребити за јавне инвестиције, које могу да обезбеде одрживи привредни развој Републике, истакао је министар и подсетио на то да су ови приходи у ранијим годинама коришћени за покривање буџетског дефицита.
Динкић је нагласио да се процењује да ће Србија ове године, поред 40 милијарди динара буџетског суфицита, остварити најмање 1,3 милијарде евра приватизационих прихода, због чега је одлучено да се од тог износа определи милијарду евра за почетак јавних инвестиција које би требало да се спроводе континуирано и плански од 2006. до 2011. године.
У овом инвестирању приоритет ће имати пројекти из седам сектора - из области образовања, пројекти модернизације здравственог система и заштите животне средине, из области изградње саобраћајне инфраструктуре, пројекти којима се на директан или индиректан начин подстиче привредни развој (подстицајне мере за запошљавање и предузетништво, инвестиције у енергетици, пољопривреди, водопривреди, науци и туризму), пројекти из области станоградње, пројекти којима се побољшава општи стандард грађана (спорт, култура, социјална заштита), као и они који се односе на унапређење рада државне управе (судства, полиције, војске и државне администрације).
Он је објаснио да ће Координационо тело имати задатак да изради критеријуме за селекцију, при чему се ту очекује и помоћ Светске банке, а биће направљене и одговарајуће процедуре за тендере који ће се спроводити у оквиру ових инвестиција, с циљем да се што више домаће привреде запосли у извођењу ових инвестиција.
Такође, водиће се рачуна и о регионалној компоненти, с обзиром на то да ће сразмерно више инвестиција по глави становника ићи у неразвијена подручја, указао је Динкић.
Он је напоменуо да је један од циљева и тај да приоритети буду оне инвестиције које могу да привуку додатне приватне инвестиције, односно, циљ је на један динар јавних инвестиција привући што више динара приватних инвестиција, како домаћих, тако и страних улагача.
Он је прецизирао да ће ово тело бити задужено за то да припреми и прати реализацију националног инвестиционог плана, који би требало да буде донет до краја јуна ове године, док су данас усвојени иницијатива и основни правци у којима треба да се ради.
Према његовим речима, у наредном периоду од свих ресорних министара очекује се да у стручној јавној расправи и уз консултације са струковним организацијама у својој области предложе конкретне инвестиционе програме за своје секторе.
Србија се по први пут, после много година, налази у ситуацији да има вишка приватизационих прихода који се могу употребити за јавне инвестиције, које могу да обезбеде одрживи привредни развој Републике, истакао је министар и подсетио на то да су ови приходи у ранијим годинама коришћени за покривање буџетског дефицита.
Динкић је нагласио да се процењује да ће Србија ове године, поред 40 милијарди динара буџетског суфицита, остварити најмање 1,3 милијарде евра приватизационих прихода, због чега је одлучено да се од тог износа определи милијарду евра за почетак јавних инвестиција које би требало да се спроводе континуирано и плански од 2006. до 2011. године.
У овом инвестирању приоритет ће имати пројекти из седам сектора - из области образовања, пројекти модернизације здравственог система и заштите животне средине, из области изградње саобраћајне инфраструктуре, пројекти којима се на директан или индиректан начин подстиче привредни развој (подстицајне мере за запошљавање и предузетништво, инвестиције у енергетици, пољопривреди, водопривреди, науци и туризму), пројекти из области станоградње, пројекти којима се побољшава општи стандард грађана (спорт, култура, социјална заштита), као и они који се односе на унапређење рада државне управе (судства, полиције, војске и државне администрације).
Он је објаснио да ће Координационо тело имати задатак да изради критеријуме за селекцију, при чему се ту очекује и помоћ Светске банке, а биће направљене и одговарајуће процедуре за тендере који ће се спроводити у оквиру ових инвестиција, с циљем да се што више домаће привреде запосли у извођењу ових инвестиција.
Такође, водиће се рачуна и о регионалној компоненти, с обзиром на то да ће сразмерно више инвестиција по глави становника ићи у неразвијена подручја, указао је Динкић.
Он је напоменуо да је један од циљева и тај да приоритети буду оне инвестиције које могу да привуку додатне приватне инвестиције, односно, циљ је на један динар јавних инвестиција привући што више динара приватних инвестиција, како домаћих, тако и страних улагача.
Драгиша Дабетић
Комесар за избеглице Драгиша Дабетић подсетио је на то да се Србија, поред повратка, определила и за интеграцију избеглица као један од видова трајног решавања њиховог питања, а из тог разлога било је неопходно изменити и допунити важећи закон о избеглицама, донет још 1992. године.
У време доношења важећег закона, у Србији је било 160 хиљада избеглица, 1996. године евидентирано је 538 хиљада, а данас их има 107 хиљада са класичним избегличким статусом, рекао је Дабетић и нагласио да укупну популацију избеглих, односно оних са статусом и оних који су узели држављанство Србије, чини више од 300 хиљада људи.
Дабетић је указао на то да питање интеграције избеглих лица, пре свега, подразумева решење њиховог стамбеног питања, тако да се овим изменама и допунама тачно дефинише који су начини решавања стамбених потреба избеглица.
Он је прецизирао да ће то бити давање непокретности на коришћење или давање непокретности у закуп или откуп, додела новчане помоћи, односно помоћи у грађевинском материјалу, као и додела помоћи за куповину сеоских имања са окућницама.
Сада у Србији има више од 2.500 стамбених јединица и објеката у којима бораве избеглице са привременим решењима, тако да овај закон предвиђа да они постану власници тих објеката под веома повољним условима, навео је Дабетић.
Према његовим речима, новац који се прикупи од откупа тих станова и даље ће бити наменски коришћен за интеграцију избеглица и нове стамбене програме.
У време доношења важећег закона, у Србији је било 160 хиљада избеглица, 1996. године евидентирано је 538 хиљада, а данас их има 107 хиљада са класичним избегличким статусом, рекао је Дабетић и нагласио да укупну популацију избеглих, односно оних са статусом и оних који су узели држављанство Србије, чини више од 300 хиљада људи.
Дабетић је указао на то да питање интеграције избеглих лица, пре свега, подразумева решење њиховог стамбеног питања, тако да се овим изменама и допунама тачно дефинише који су начини решавања стамбених потреба избеглица.
Он је прецизирао да ће то бити давање непокретности на коришћење или давање непокретности у закуп или откуп, додела новчане помоћи, односно помоћи у грађевинском материјалу, као и додела помоћи за куповину сеоских имања са окућницама.
Сада у Србији има више од 2.500 стамбених јединица и објеката у којима бораве избеглице са привременим решењима, тако да овај закон предвиђа да они постану власници тих објеката под веома повољним условима, навео је Дабетић.
Према његовим речима, новац који се прикупи од откупа тих станова и даље ће бити наменски коришћен за интеграцију избеглица и нове стамбене програме.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања