П:
О:
Читај ми
Повећана спољнотрговинска размена у прва три месеца ове године
Београд,
28. април 2006.
Републички завод за статистику саопштио је данас да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-март 2006. године износила 3.658,8 милиона долара, што је за 22,9 одсто више у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-март 2006. године износила је 3.044 милиона евра, што чини пораст од 34,2 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Извезено је робе у вредности од 1.139,8 милиона долара, што чини повећање од 16,9 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 2.519 милиона долара, што је више за 25,9 одсто када се упореди са истим периодом претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 948 милиона, што чини повећање од 27,6 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе је имао вредност од 2.096 милиона, што је више за 37,4 одсто у односу на исти период прошле године. Повећање увоза у протекла три месеца последица је увоза енергената, при чему је увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у јануару, фебруару и марту износио 433 милиона долара, што чини 17,2 одсто укупног увоза.
Такође, повећање увоза последица је увоза руда бакра и гвожђа (61 милион долара), које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену у овом моменту.
На повећан увоз утицао је и раст тражње (јавне и личне потрошње). Због раста кредита који су много доступнији у односу на претходне године, дошло је до повећања тражње, а то потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар - март 2006. године 182 милиона долара, што је 7,2 одсто укупног увоза, при чему доминирају нови аутомобили.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности.
Такође, повећање извоза резултат је суфицита у размени хране (извоз житарица и производа од житарица је 57 милиона долара, од чега је 38 милиона долара извоз кукуруза, а 37 милиона долара извоз шећера), суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који уживају наше робе, као и пораста светских цена основних метала и раста економске активности у свету.
Дефицит за период јануар-март 2006. године износио је 1.379,1 милион долара, што чини повећање од 34,4 одсто у односу на исти период претходне године. Изражено у еврима, дефицит је износио 1.148 милиона, што чини повећање од 46,6 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом износила је 45,3 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 48,7 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 45,2 одсто, а у истом периоду претходне године била је 48,7 одсто.
У периоду јануар-март 2006. године, у структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су били заступљени производи за репродукцију 70 одсто (797,4 милиона долара), роба за широку потрошњу 25,1 одсто (286,4 милиона долара) и опрема 4,9 одсто (56 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 63 одсто (1.587,8 милиона долара), роба за широку потрошњу 23,1 одсто (581 милиона долара) и опрема 13,9 одсто (350,2 милион долара).
У извозу су, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били Италија (199,2 милиона долара), Босна и Херцеговина (122,8 милиона долара) и Немачка (118,8 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (406 милиона долара), Немачка (233,9 милиона долара) и Италија (200,4 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена је у протеклом периоду била највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 68 милиона долара, док је са Италијом спољнотрговинска размена уравнотежена (извоз једнак увозу).
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (156 милиона долара), обојени метали (133 милиона долара), одећа (69 милиона долара), житарице (57 милиона долара) и производи од каучука (54 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 41,1 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (284 милиона долара), друмска возила (182 милиона долара), гас, природни и индустријски (159 милиона долара), електричне машине, апарати и уређаји (104 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (95 милиона долара), а њихов увоз чини 32,7 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 1.139,8 милиона долара, што чини повећање од 16,9 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 2.519 милиона долара, што је више за 25,9 одсто када се упореди са истим периодом претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 948 милиона, што чини повећање од 27,6 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе је имао вредност од 2.096 милиона, што је више за 37,4 одсто у односу на исти период прошле године. Повећање увоза у протекла три месеца последица је увоза енергената, при чему је увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у јануару, фебруару и марту износио 433 милиона долара, што чини 17,2 одсто укупног увоза.
Такође, повећање увоза последица је увоза руда бакра и гвожђа (61 милион долара), које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену у овом моменту.
На повећан увоз утицао је и раст тражње (јавне и личне потрошње). Због раста кредита који су много доступнији у односу на претходне године, дошло је до повећања тражње, а то потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар - март 2006. године 182 милиона долара, што је 7,2 одсто укупног увоза, при чему доминирају нови аутомобили.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности.
Такође, повећање извоза резултат је суфицита у размени хране (извоз житарица и производа од житарица је 57 милиона долара, од чега је 38 милиона долара извоз кукуруза, а 37 милиона долара извоз шећера), суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који уживају наше робе, као и пораста светских цена основних метала и раста економске активности у свету.
Дефицит за период јануар-март 2006. године износио је 1.379,1 милион долара, што чини повећање од 34,4 одсто у односу на исти период претходне године. Изражено у еврима, дефицит је износио 1.148 милиона, што чини повећање од 46,6 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом износила је 45,3 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 48,7 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 45,2 одсто, а у истом периоду претходне године била је 48,7 одсто.
У периоду јануар-март 2006. године, у структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су били заступљени производи за репродукцију 70 одсто (797,4 милиона долара), роба за широку потрошњу 25,1 одсто (286,4 милиона долара) и опрема 4,9 одсто (56 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 63 одсто (1.587,8 милиона долара), роба за широку потрошњу 23,1 одсто (581 милиона долара) и опрема 13,9 одсто (350,2 милион долара).
У извозу су, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били Италија (199,2 милиона долара), Босна и Херцеговина (122,8 милиона долара) и Немачка (118,8 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (406 милиона долара), Немачка (233,9 милиона долара) и Италија (200,4 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена је у протеклом периоду била највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 68 милиона долара, док је са Италијом спољнотрговинска размена уравнотежена (извоз једнак увозу).
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (156 милиона долара), обојени метали (133 милиона долара), одећа (69 милиона долара), житарице (57 милиона долара) и производи од каучука (54 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 41,1 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (284 милиона долара), друмска возила (182 милиона долара), гас, природни и индустријски (159 милиона долара), електричне машине, апарати и уређаји (104 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (95 милиона долара), а њихов увоз чини 32,7 одсто укупног увоза.
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура
-
Београд, 31. август 2024.Измењен Правилник о електронском фактурисању
-
Београд, 30. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 29. август 2024.Од 1. септембра до краја октобра 81 врста производа по најнижим...
-
Београд, 28. август 2024.Раст минималне цене рада за 2025. годину за 13,7 одсто
-
Блаце, 23. август 2024.У Блацу отворена привредно-туристичка манифестација „Дани...
-
Београд, 23. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 16. август 2024.Непромењене цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 15. август 2024.Велико интересовање за све јавне позиве Министарства привреде