Министар спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић учествовао је јуче на видео-конференцији „Ердутски споразум 25 година касније: поуке за садашњост и будућност“, и том приликом поручио да је потписивањем тог споразума надвладао разум и жеља за миром.
П:
О:
Читај ми
Србија суштински заинтересована за развијање односа са Хрватском
Београд,
13. новембар 2020.
Селаковић је нагласио да се, међутим, Срби у Хрватској, и поред гаранција које су им тада дате, и даље неретко осећају дискриминисано и стигматизовано.
Хрватска се, како је подсетио, овим споразумом обавезала на гарантовање свих мањинских и других права припадницима српске заједнице који су остали да живе на простору источне Славоније, Барање и западног Срема.
Према његовим речима, конкретне обавезе Хрватска је додатно дефинисала у „Писму намере“ које је упућено Савету безбедности 13. јануара 1997. године, а које заједно са Ердутским споразумом чини једну обавезујућу целину.
Иако су бројни позитивни ефекти Ердутског споразума, не могу а да не укажем на то да за ових 25 година српској мањини у Републици Хрватској није у пуној мери омогућено да оствари своја права предвиђена, како овим актом, тако и хрватским законима, указао је Селаковић.
Он је скренуо пажњу на постојање негативне опште атмосфере према Србима у Хрватској, што онемогућује њихову пуну интеграцију у хрватско друштво, а због чега се српска мањина у Хрватској и даље осећа дискриминисано и стигматизовано.
Министар је указао на чињеницу да је у неким срединама у Хрватској и даље присутан и веома видљив како отпор употреби српског језика и писма, тако и отпор решавању основних егзистенцијалних проблема Срба у руралним подручјима Хрватске.
Према његовим речима, невероватно је да поједини локални органи доносе акте који су у супротности са Уставом и позитивним законодавством Хрватске, али и са међународно преузетим обавезама – међу којима треба издвојити Европску повељу о регионалним или мањинским језицима.
Непризнавање минималног језичког плурализма и одсуство толеранције у досадашњем периоду представљало је озбиљан проблем, навео је он и додао да је кампања за проглашавање ћириличког писма агресорским додатно отежала остваривање права на образовање и појачала стигматизацију Срба у Хрватској.
Србија, како је истакао, националне мањине Срба у Хрватској и Хрвата у Србији види као мост који нас спаја и као факторе који у великој мери могу допринети додатном развоју наших држава и друштава, али и свеукупних српско-хрватских односа.
Зато ће Србија настојати да политиком поверења и солидарности обезбеди пуну сигурност поштовања права хрватске националне мањине, која су јој гарантована Уставом и законом, а врата институција Републике Србије остају отворена за дијалог са представницима хрватске националне мањине, поручио је он.
Министар је, између осталог, у том контексту подсетио на то да је на иницијативу председника Србије Александра Вучића, Влада донела одлуку којом се Хрватском националном већу обезбеђују средства у укупном износу од 600.000 евра ради откупа родне куће бана Јелачића у Новом Саду, како би то историјски значајно здање постало центар активности, развоја и очувања хрватске заједнице у Србији.
Он је подсетио и на решавање бројних других проблема са којима се суочавала хрватска национална мањина у Србији: очувана су одељења на хрватском у основној школи у Бачком Брегу, проширена је мера профила у школама на хрватском језику, основан је лекторат на хрватском, обновљен је Дом културе у Таванкуту и мост у Моноштору и друго.
Селаковић се осврнуо и на актуелне политичке односе Србије и Хрватске, који су, како је оценио, од посебне важности за очување стабилности у читавом региону.
Србија је, како је поручио, суштински и искрено заинтересована за унапређење сарадње и развијање свеукупних односа са Хрватском, на равноправној основи и без условљавања.
Уколико се обе стране определе за уздржавање од запаљиве реторике, за осуду говора мржње и етнички мотивисаних напада, за промоцију антифашизма и мултиетничности као богатства, тиме би се знатно утицало на смањење негативних појава и стварање позитивне климе у нашим земљама, рекао је Селаковић.
Шеф српске дипломатије завршио је обраћање поруком да Србима и Хрватима није тешко да дођу до онога што ће их раздвајати, али да су политичке елите дужне да, у интересу својих грађана и будућих генерација, трагају непрестано за заједничким интересима оба народа.
Нека нас свакодневни живот опомиње, јер 25 година је прошло од закључења Ердутског споразума. Деца која су тада рођена, без обзира на то да ли су српска или хрватска, сада су одрасли људи, а нека од њих већ и родитељи, објаснио је Селаковић.
Они ће свакако давати предност, не ономе што је било пре њих, већ ономе што је од значаја за њихову садашњост и будућност. Како буду стасавале нове генерације неоптерећене прошлошћу, тако ћемо бити способнији да решавамо проблеме, закључио је министар.
На панелу су учествовали и шеф хрватске дипломатије Горан Грлић Радман и председник СДСС-а Милорад Пуповац.
-
Београд, 4. октобар 2024.Право на ментално здравље предуслов за остваривање свих осталих...
-
Београд, 4. октобар 2024.Породица кључна у заштити интереса деце и омладине
-
Београд, 4. октобар 2024.Српско-швајцарски иновациони форум 11. децембра у Беогрaду
-
Горњи Милановац, 4. октобар 2024.Новоизграђена обилазницa од великог значаја за Горњи Милановац и...
-
Београд/Брчко, 3. октобар 2024.Очување националног јединства темељ опстанка српског народа
-
Београд, 3. октобар 2024.Унапређење сарадње са Русијом у области иновација у сектору...
-
Београд, 3. октобар 2024.Могућност улагања америчких компанија у неразвијена подручја
-
Београд, 3. октобар 2024.Жигманов честитао Дан чешког језика
-
Београд, 3. октобар 2024.Србија негује хуманистичке вредности и уважава интересе...
-
Београд/Љубљана, 3. октобар 2024.Сарадња са Северном Македонијом на унапређењу јавне управе