Јоксимовић и Вархеји су се сагласили да су стабилност, безбедност и напредак Западног Балкана у блиској вези са просперитетом саме Европске уније, те да Србију напори које улаже у обнову поверења и јачање економских веза у региону чине кредибилним партнером у процесу приступања.
Министарка је указала на чињеницу да је убрзање реформи неопходних за брже приступање Србије Унији, од оних у области владавине права, преко санирања економских последица актуелне пандемије, до јачања регионалне сарадње, један од кључних приоритета нове Владе Србије.
Одржавање Међувладине конференције до краја године, како је указала, била би права прилика да државама чланицама представимо све што је до сада постигнуто у реформском процесу.
Такође, важно је и да размотримо планове како да у процесу приступања будемо ефикаснији, уз помоћ Европске комисије која треба да дефинише све елементе новог кластерског приступа преговорима, објаснила је Јоксимовић.
Истовремено, она је поновила опредељење Србије да прихвати нову методологију која појачава политички надзор над процесом преговора и да се ми већ интензивно припремамо и јачамо политичко управљање преговарачким процесом који би требало да резултира убрзањем реформи.
Министарка је нагласила да и Европска комисија има свој део посла у разради примене нове методологије на Србију и да је зато важан континуиран и отворен политички дијалог.
Вархеји је рекао да идеја о новој методологији одражава чињеницу да је Западни Балкан стратешки приоритет Европске комисије у овом сазиву, а да је циљ тих предложених промена био да се ојача веродостојност процеса, његова предвидивост и транспарентност.
Економски и инвестициони план, који подразумева до девет милијарди евра бесповратне помоћи, представља подршку дугорочном друштвено-економском опоравку и одрживом расту БДП у целом региону, рекао је он.
Вархеји је подвукао да ће та средства бити пре свега подршка да се регион опорави од последица COVID-19, као и да се што пре достигну стандарди за чланство у ЕУ.
Јоксимовић је исказала захвалност комесару на објективном и афирмативном приступу у погледу вредновања не само политичких, већ и економских критеријума преговора које остварује Србија.
Саговорници су оценили да, иако је пандемија COVID-19 тешко погодила и државе чланице ЕУ и Србију, као и читав регион, ипак њене последице нису умањиле значај агенде проширења, чији је стратешки циљ са једне стране спровођење свих реформи у државама које теже чланству у ЕУ, а са друге да Унија подстакне Западни Балкан да убрза тај свој пут.
Владавина права, развој инфраструктуре, Зелена агенда, циркуларна економија, запошљавање младих, као и развој привреде, најважније су области чије ће унапређење донети бољи живот свим грађанима, али и реализацију политичке и вредносне идеје о чланству у ЕУ, закључили су Јоксимовић и Вархеји.