Јоксимовић је у писаној изјави за агенцију Танјуг, поводом најновијих информација у процесу евроинтеграција Србије и блокаде закључака министара ЕУ, навела да је, с обзиром на то да Закључци о проширењу које је предложио Савет ЕУ нису усвојени на радним телима Европске комисије, велика вероватноћа да неће бити усвојени ни на сутрашњем састанку Савета за опште послове.
У том случају, како је објаснила, последња прилика за сазивање међувладине конференције до краја децембра са Србијом је 9. децембар, када је састанак Комитета сталних представника држава чланица.
Према њеној оцени, било би добро да немачко председавање покаже лидерство у погледу нове методологије и политике проширења.
Министарка је додала да по новој методологији отварање појединачних поглавља више није главни инструмент процеса, већ постизање критеријума за отварање читавих кластера сродних поглавља.
Она је указала на то да би за Србију био важан сигнал да се до краја године одржи посебна политичка међувладина конференција за нашу земљу, која је обавезна по принципима нове методологије након објављивања Закључака о проширењу.
То очекујем и то сам пренела партнерима у ЕУ – да се имплементира онај део методологије који може да се примени у овој фази, а то је одржавање политичке међувладине конференције, где би се на стратешком политичком дијалогу разматрао приступни процес Србије, напредак у областима кластера, представили најновији позитивни помаци у области владавине права, као и очекивања и планови за приступни процес током наредне године, прецизирала је Јоксимовић.
Она је објаснила да, уколико се то не деси, остаје 17. децембар, за када је заказан састанак на највишем политичком нивоу Савета за стабилизацију и придруживање, где ће, такође, моћи да се анализирају најважнији аспекти политичких и економских односа Србије, као земље у приступном процесу, и Уније.
Ми активно радимо, прилагођавамо све структуре за нову методологију и чекамо да се земље ЕУ договоре о начину примене и наставку приступног процеса који би требало да буде убрзан кроз снажнији политички надзор и стратешки имплементациони план реформи, који су суштина нове методологије, нагласила је министарка.
Према њеним речима, веома је важно да се покаже више ентузијазма према проширењу и од стране ЕУ и од стране кандидата.
За Србију, како је подвукла, прихватљиво је све што води већој кредибилности, али и убрзању процеса, који мора да буде међусобно искрен и суштински партнерски.
Наша земља је на активан начин приступила новој методологији преговора, прихватила потребу да се снажније политички управља процесом и да се стратешки имплементациони план реформи постави у средиште, подсетила је она.
Такође, како је предочила, Србија као земља са значајним капацитетом интеграције у већини секторских политика ЕУ, и сада када је кандидат, сигурно може да помогне подизању компетитивности ЕУ.
Пуноправно чланство наших грађана додатно би допринело стабилнијој и удружено отпорнијој Европи, месту где живимо и чију судбину сви на континенту делимо, закључила је Јоксимовић.