Аутор:
ФоНет
Рашковић-Ивић је на предавању "Проблем Косова и Метохије у домаћем и међународном контексту", које је одржано у Коларчевој задужбини, подсетила на то да Резолуција 1244 Савета безбедности УН јасно каже да је Косово и Метохија територија у саставу Србије и Црне Горе, као и да се у том документу нигде не помиње независност покрајине.
Она је упозорила на то да би евентуално проглашење независности Косова и Метохије изазвало велике потресе у региону и широм Европе.
Рашковић-Ивић је поставила питање како би се, у случају независности Косова, Албанцима у западној Македонији или у северној Грчкој објаснило да немају право на своју државу, или како би се објаснило и Србима из Хрватске и Босне да немају право на независност.
Она је подсетила на то да су Албанци своје право на самоопредељење остварили 1913. године стварањем матичне државе Албаније, док је територија Косова и Метохије "остала са друге стране".
Сви сепаратистички покрети пратиће одвијање косовског проблема и тражиће за себе исто, упозорила је председник Координационог центра и додала да је прича о независности супротна међународним актима, као што су Повеља Уједињених нација и Хелсиншки завршни акт.
Према њеним речима, међународна заједница жели да нађе помирење између реалне ситуације, односно тога да на Косову и Метохији живи милион и по Албанаца и принципа међународног јавног права.
Она је нагласила да је Србија нашла помирење у формули "више од аутономије, мање од независности", која значи да Албанцима остаје све што су до сада имали - председник, Скупштина и Влада, као и могућност да се интегришу у Србију.
Рашковић-Ивић је подсетила на то да Србија још отплаћује спољни дуг за јужну покрајину који од 15. новембра 2002. године износи 120 хиљада долара дневно.
Она је поновила да је Косово и Метохија део српског идентитета и оценила да је "косовски мит у српском бићу одиграо велику улогу и упућивао нас кроз историју".
Према њеним речима, на Косову и Метохији данас има 216 хиљада Срба и осталог неалбанског становништва - Рома, Бошњака, Ашкалија и других који су опредељени за останак у Србији, а не за независно Косово.
Рашковић-Ивић је навела да је јуна 1999. године са Косова и Метохије отишло 230 хиљада Срба, а већ 2004. године, после мартовског насиља албанских екстремиста, мале енклаве потпуно су нестале јер је "очишћена маса српских села", док је "чишћење градова" започето много раније, те је докрајчено у мартовском насиљу 2004. године.
У Приштини, тек стотинак Срба живи у једном солитеру, а у Гњилану, Пећи и Ђаковици, градовима којима су Срби давали тон, сада нема ниједног Србина, истакла је она.