Милан Париводић
Париводић је на конференцији за новинаре, на којој је представљена ова стратегија, изјавио да очекивани ниво инвестиционих прилива у наредних десет година износи између две и шест милијарди евра годишње, што је условљено темпом реформи предвиђених Стратегијом.
Он је објаснио да би Србија, у зависности од доследности у спровођењу реформи и мера предложених Стратегијом, могла да заузме између 10. и 75. места на лествици рангираних земаља према економској слободи и списковима инвеститора, на којој тренутно заузима 140. место.
Овај документ има за циљ да повећа број и вредност нових улагања у производне и услужне секторе привреде, да олакша приступ и пружи подршку инвеститорима да брже спроведу планирана улагања у Србији, указао је министар.
Истовремено, Стратегија предвиђа подршку и олакшице за постојеће улагаче у повећању њиховог ангажмана у земљи и квалитативно и кванитативно повећање међународно конкурентних домаћих производа.
Париводић је истакао да ће у циљу превазилажења препрека за страна улагања, као што су недовољно изграђен правни систем, инфраструктурни недостаци, недовољна конкурентност домаћих добављача, ограничени институционални капацитети за спровођење реформи и за стратешко планирање и маркетинг, као и лоша слика Србије у иностранству, Стратегија бити примењивана у четири области.
Према његовим речима, прва област је реформа прописа, првенствено ради унапређења правног оквира за пословање, која је обухваћена Акционим планом за отклањање административних препрека за страна улагања за 2006. годину.
Такође, ефикаснији рад и специјализација судског система, унапређење приступа земљишту, спровођење реституције и развијање тржишта грађевинског земљишта, као и обезбеђивање додатних пореских подстицаја представљају неке од мера за оклањање административних препрека, објаснио је министар.
Други сегмент чини јачање институционалних капацитета и развој сарадње на националном и општинском нивоу, оснивање канцеларије по принципу "све под једним кровом" (one-stop-shop), уз успостављање мреже контаката широм Србије, рекао је Париводић и додао да Стратегија предвиђа и поједностављивање и убрзавање процеса издавања грађевинских и осталих дозвола.
Он је указао на то да ће се истовремено радити и на унапређењу конкурентности и то кроз оснивање индустијских и технолошких паркова, уз напомену да је Министарство завршило израду закона који регулише ово питање.
Према његовој оцени, дерегулација и либерализација области телекомуникација и побољшање телекомуникационе инфраструктуре, унапређење образовног сектора, као и подстицање сарадње јавног и приватног сектора кроз улагања по основу концесија и утврђивање приоритетних концесионих пројеката имају велики значај у повећању конкурентности.
Париводић је најавио да ће Министарство покренути кампању за боље разумевање значаја страних улагања у земљи и промоцију бренда Србије као инвестиционе дестинације у иностранству, а биће формирана и мрежа представника српских институција у иностранству.
Он је нагласио да ће, поред Министарства за економске односе са иностранством, у спровођење мера које су предвиђене Стратегијом бити укључена и друга министарства окупљена у Комисији за подстицање улагања у привреду Србије, као и Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), регионалне институције, локална самоуправа, пружаоци комуналних услуга и приватни сектор.
Порастом инвестиционих прилива биће створена нова, квалитетна радна места и повећан извоз, истакао је Париводић и напоменуо да ће то довести до унапређења људских ресурса, укључивања у међународно тржиште и, што је најважније, до повећања животног стандарда и смањења сиромаштва.
Помоћник министра за страна улагања Велимир Гавриловић саопштио је да анализа тренутног стања показује да се у Србији бележи релативно низак ниво непосредних страних улагања у поређењу са конкурентским земљама, као што су Бугарска, Румунија и Хрватска.
Ниво страних улагања у извозно оријентисана предузећа је низак, као и свест и разумевање грађана о томе колико ова улагања могу да унапреде квалитет живота, рекао је Гавриловић и додао да је недовољно и улагање у индустрије са високом додатном вредношћу.
Он је навео да је претходна година била рекордна у привлачењу страних инвестиција, али да је континуитет прилива страних инвестиција кроз приватизацију неодржив и да ће, када процес приватизације буде завршен 2007. године, ниво страних улагања зависити од наше способности привлачења гринфилд инвестиција, односно од конкурентности нашег пословног окружења у односу на друге земље.
Према његовим речима, компаративне предности Србије су то што је тржиште врло профитабилно због незасићености и мале конкуренције у бројним секторима, као и то што Србија има конкурентне стручњаке и квалификовану радну снагу по конкурентским ценама.
Предност, такође, представља и јефтин приступ страним тржиштима са којима наша земља има потписане споразуме о слободној трговини, бесцарински приступ тржиштима Русије и ЕУ, као и општи преференцијални третман Сједињених Америчких Држава.