У складу са активностима Владе Републике Србије на отварању података јавне управе и законом који је усвојила Скупштина Србије, шифарник адресног регистра постао је отворен податак доступан за коришћење најширем кругу корисника без ограничења.
У складу са активностима Владе Републике Србије на отварању података јавне управе и законом који је усвојила Скупштина Србије, шифарник адресног регистра постао је отворен податак доступан за коришћење најширем кругу корисника без ограничења.
Захваљујући сарадњи Републичког геодетског завода и Канцеларије за ИТ и еУправу, шифарник Адресног регистра може се преузети на порталу отворених података data.gov.rs као и на геопросторној платформи Геосрбија на opendata.geosrbija.rs.
Адресни регистар је основни и јавни регистар који садржи податке о улицама и кућним бројевима за територију Србије. Уређен је Законом о Регистру просторних јединица и Адресном регистру, а подаци адресног регистра су јавни и део су Националне инфраструктуре геопросторних података.
Иницијативу за успостављање адресног регистра покренула је председница Владе Ана Брнабић, још као министарка за државну управу и локалну самоуправу.
Све јединице локалне самоуправе које су именовале називе улица у овом пројекту добиле су од Владе средства за означавање назива улица и објеката кућним бројевима на терену према подацима адресног регистра РГЗ-а.
Брнабић је тим поводом истакла да су циљ Владе ефикасне и лако доступне услуге свим грађанима наше земље, нагласивши да је важно да сваки становник Србије има своју адресу са улицом и бројем, на чему се ради и што ће ускоро бити реализовано.
За те потребе Влада је издвојила укупно 240 милиона динара само у 2021. години, а обележавање кућних бројева је високо на листи приоритета у раду Владе, навела је премијерка.
Отварање података Адресног регистра за његово коришћење од стране привреде и грађана од изузетне је важности јер се осигурава могућност повезивања свих података јавног сектора, поспешује привреда и, што је у овом тренутку због пандемије можда и најважније, омогућава развој е-трговине.
Директор РГЗ-а Борко Драшковић указао је на то да је Адресни регистар један од четири најважнија регистра за ефикасније функсионисање сваке државе и друштва и кључни елемент успостављања и развоја еУправе.
Он је предочио да је отварање Адресног регистра резултат активности Владе и Републичког геодетског завода на његовом ажурирању које је покренуто крајем 2018. године.
Захваљујући новим и иновативним технологијама, користећи дигиталну платформу Геосрбија и сателитске снимке веома високог квалитета, Републички геодетски завод је у рекордном року евидентирао и предложио јединицама локалне самоуправе именовање 63.307 назива улица и утврдио кућне бројеве, прецизирао је Драшковић.
Важност Адресног регистра је из јавног сектора прва препознала Агенција за привредне регистре, која је започела интеграцију Регистра привредних субјеката са Адресним регистром који води Републички геодетски завод.
Интеграција ова два регистра од суштинске је важности за правилно функционисање регистара које води Агенција, чиме ће се обезбедити већа правна сигурност и транспарентност у раду привредних субјеката.