Гојковић је присуствовала изложби у Великој галерији Дома Војске, уприличеној поводом обележавања 75-годишњице од пробоја последње групе логораша из Јасеновца и ослобађања тог логора.
Она је истакла да су аутентични прикази највећег зла које је задесило човечанство изузетно важни, не само због покушаја да се злочин негира и релативизује, већ и да би генерације које сада живе, као и оне будуће, добиле праву слику о томе шта се дешавало на овим просторима у Другом светском рату и зашто је јако важно сасећи зло у самом корену.
Потпредседница Владе је напоменула да је тежина јасеновачких страдања опомена за цео свет, наводећи да је нашем народу припало не само да је поднесе, већ и да чува и негује сећање на несхватљиву патњу, како се такав ужас никада и нигде не би поновио.
Док год постоји српски народ, како је нагласила, морамо гласно да говоримо о монструозности једног од најужаснијих концентрационих логора у Другом светском рату, јединог који је у свом саставу имао логор смрти за децу.
Свет мора да зна за Јасеновац, место стратишта Срба, Јевреја и Рома. Дугујемо то невиним жртвама, Дари из Јасеновца, али и поколењима која долазе, навела је она.
Гојковић је подвукла да Србија и Република Српска ову националну трагедију заједно обележавају и тугују, сећајући се патњи и страдања нашег народа кроз историју, као и што годинама заједно славимо велике победе.
Зато је од изузетног значаја реализација идеје изградње меморијалног комплекса Доња Градина, као вечног сећања на страдале у Јасеновцу и као опомене на злочин чији је мрачни циљ био истребљење једног народа, нагласила је потпредседница Владе.
Само постојање места као што је логор Јасеновац, страхоте које су се у њему дешавале тешко је појмити из перспективе савременог света, указала је она и додала да данашњим генерацијама није лако објаснити да су пре само 80-ак година, у срцу Европе, на најсуровији начин убијани људи само зато што су „погрешне“ нације и вере.
Према њеним речима, ово је подсетник на једно од најболнијих места у читавој историји српског народа, али и афирмација неговања културе сећања, као битног дела националног и културног идентитета.
Упркос непреболном страдању, српски народ наставио је да живи, увек сећајући се и јасеновачке и других великих трагедија које су га задесиле и увек изнова налазећи начине да у прихватању другачијег гради сопствену и заједничку будућност, штитећи и негујући сећање на жртву, љубав према миру и наду у бољу будућност, истакла је Гојковић.
Потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић нагласио је да је Јасеновац симбол суноврата човечанства, злочиначка јама која је прогутала и затрла целе породице, а преживеле осудила на живот са језивим сећањима.
Није то био никакав радни камп и цео свет то зна. Ма ко и ма колико то данас покушао да приповеда, НДХ је имала логоре за децу. Они нису постојали ни у земљама предводницама фашизма у Другом светском рату. Сведочанства да су деца мучена само зато што су била српска, јеврејска, ромска, говори много, подвукао је он.
Оно што не говори, јер на то нема одговора, јесте каква то мржња убије последње зрно људскости у човеку и претвори га у такву звер спремну да мучи и убија децу, упитао је Стефановић.
Према његовим речима, управо из ових разлога је важно подсетити на то да нема те релативизације, нема тог смањивања бројева, искривљавања истина које могу те нељуде направити мањим нељудима.
Ми дугујемо жртвама да сачувамо њихову видљивост за будућност. Не само будућност Србије, већ и целог човечанства. Да за логор за децу, нити за логоре попут Јасеновца, никад и нигде не би више било пристојно ни покушати понудити оправдање, закључио је он.