Министар спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић изјавио је данас у Будимпешти да ће 24 мађарске компаније у наредном периоду уложити 130 милиона евра у Србији.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић изјавио је данас у Будимпешти да ће 24 мађарске компаније у наредном периоду уложити 130 милиона евра у Србији.
Селаковић је, на заједничкој конференцији за новинаре са министром спољних послова и спољне трговине Мађарске Петером Сијартом, захвалио Мађарској на томе што даје импулс својим компанијама да улажу на српском тржишту, што ће додатно ојачати привредну сарадњу двеју земаља.
Он је, упутивши посебну захвалност Мађарској због подршке коју пружа нашој земљи у процесу европских интеграција, нагласио да се данас глас Србије, преко Мађарске, много јаче чује у Бриселу него раније.
Када Србија једнога дана и формално постане део европске породице, као што историјски јесте, једну од највећих захвалности за то дуговаће управо Мађарској, поручио је министар.
Шеф српске дипломатије је истакао да је та подршка видљива на свим нивоима власти, од председника Мађарске, преко премијера, али и свих министара у тамошњој влади.
Селаковић је напоменуо и да је његова посета Мађарској прва посета једној суседној земљи, додајући да је Србија у претходном периоду са том државом од добросуседских изградила пријатељске односе.
Данашњи састанак је прилика да утврдимо те пријатељске односе и разговарамо о ономе што нас везује и што нас још више може повезати, рекао је министар, уз напомену да је током разговора било речи о енергетици и потреби Србије и Мађарске да се квалитетније снабдевају гасом.
Он је подсетио на то да је Србија завршила изградњу свог дела гасовода од бугарске до мађарске границе, и изразио наду да ће Мађарска за две године, када изгради свој део гасовода, добијати гас из Турског тока.
Тако ћемо учинити наше привреде сигурнијим и боље их снабдети гасом, а то ће утицати и на заштиту животне средине, рекао је Селаковић и нагласио да ће Србија куповати онај гас који има најнижу цену, али и који најлакше може доћи до наших домаћинстава.
Према његовим речима, тема разговора била је и изградња брзе пруге од Београда до Будимпеште, која би требало да допринесе бољем протоку робе, већој конкурентости, али и учесталијим, сигурним и брзим путовањима за туристе.
Уверени смо да актуелна здравствена ситуација неће вечито трајати и да ће се Срби и Мађари посећивати, да ће Мађари долазити у Београд и Нови Сад, али и јужније од српске престонице, истакао је Селаковић.
Шеф српске дипломатије је изразио захвалност Мађарској и на помоћи коју је Србији пружала у време пандемије коронавируса, што је још један у низу примера пријатељске и добре међусобне сарадње.
Када је реч о националним мањинама, Селаковић је изнео уверење да су мађарска национална мањина у Србији и српска национална мањина у Мађарској једна од најјачих карика у односу двеју земаља.
Он је рекао да је поносан на то што Мађари у Србији, али и остали припадници националних мањина, имају сва права која су гарантована и грађанима Србије, и исказао захвалност министару Сијарту и премијеру Виктору Орбану због тога што о томе говоре на свим светским форумима, што је за Србију од непроцењивог значаја.
Такође, Селаковић је рекао да је наша земља захвална Мађарској и на томе што према српској националној мањини има пажљив и брижан однос, а посебно према Српској православној цркви и Епархији будимској.
Министар спољних послова Србије разговарао је у Будимпешти и са руководством Дунавске комисије о важности Дунава за унапређење регионалне економије и интензивни проток људи и робе.
На састанку је оцењено да је важно искористити економске потенцијале те реке, али и очувати њене природне лепоте, односно задовољити еколошке стандарде.
Селаковић је истакао да ће Србија, захваљујући успешно спроведеним економским реформама, бити у стању да више улаже у инфраструктуру на Дунаву и учествује у реализацији стратешких пројеката Дунавске комисије.
Шеф српске дипломатије уписао се у Књигу утисака, нагласивши да је Дунавска комисија, од свог настанка у Београду 1948. године, нит сарадње и пријатељства међу земљама чланицама.
Дунав је био река мира кроз све тешке периоде турбулентне историје нашег региона, написао је Селаковић.