Помоћник министра заштите животне средине у Влади Републике Србије Филип Абрамовић најавио је данас да би нередне године требало да почне изградња између 20 и 30 постројења за пречишћавање отпадних вода, чиме би се покрио највећи део Србије.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Помоћник министра заштите животне средине у Влади Републике Србије Филип Абрамовић најавио је данас да би нередне године требало да почне изградња између 20 и 30 постројења за пречишћавање отпадних вода, чиме би се покрио највећи део Србије.
Абрамовић је на онлајн конференцији о управљању отпадним водама навео да је важан корак у реализацији овог посла направљен пре две-три недеље, када је у парламенту ратификован Споразум са Развојном банком Савета Европе, којим су одобрена средства за изградњу поменутих постројења.
Према његовим речима, тиме смо са ранијих активности око сагледавања стања, израде законске легислативе, организације и припреме пројектно-техничке документације, прешли на саму имплементацију.
Он је објаснио да ће се упоредо са изградњом постројења наставити са стручном и финансијском подршком јединицама локалне самоуправе, а радиће се и на решавању проблема управљања отпадним муљем и његовом употребом у корисне сврхе.
Консултант у НАЛЕД-у Наташа Ђокић указала је на то да Србија није богата водама, будући да имамо 1.500 метара кубних воде по становнику годишње, док оптимална граница самодовољности износи 2.500 метара кубних.
Ситуација није задовољавајућа ни када је реч о покривености земље канализационом мрежом, јер је њоме у Србији покривено само 62 одсто становништва, подвукла је она.
Ђокић је, представљајући стање у области отпадних вода, навела да је Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање прописано да је 31. децембар 2025. рок када се привредни субјекти морају усагласити са одредбама ове уредбе, а 31. децембар 2040. рок за јединице локалне самоуправе да то ураде.
Представник Удружења „3Е“ Срђан Гајић изнео је податак према коме је Србији потребно приближно пет милијарди евра за решење овог проблема у наредном периоду, где највећи трошак представљају постројења за пречишћавање отпадних вода, али и изградња канализационе мреже.
Гајић је додао да нека места, као што су села у брдовитим пределима, нису погодна за израду канализационе мреже и ту би држава могла финансијски да помогне на изради септичких јама и других примењивих решења.
Онлајн конференцију организовали су Удружење “3Е”, Мрежа инспектора Србије, у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине и уз подршку УСАИД-а.