Радна група за израду националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породичним и партнерским односима за период од 2020. до 2025. године започела је данас рад на овом стратешком документу.
Радна група за израду националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породичним и партнерским односима за период од 2020. до 2025. године започела је данас рад на овом стратешком документу.
Потпредседница Владе и председница Kоординационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић изјавила је на седници тог тела да је у последњих десет година у породичном и партнерском насиљу убијено 315 жена, иза којих је остало 432 деце, од тога 169 малолетне.
Само у овој години страдало је 28 жена. Људи нису бројке, али подаци су нам важни да бисмо доносили одлуке, али и као опомена да смо могли боље да радимо и да све што ћемо интерсекторски убудуће чинити буде у функцији ефикасне примене закона, нове стратегије за спречавање насиља, али и националног СОС телефона по међународним стандардима, навела је Михајловић.
Потпредседница Владе је подсетила на то да претходних година није било једноставно у сваком тренутку успоставити јединство свих ресорних министарстава, због чега се каснило и са доношењем стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама, али и неких закона, стратешких докумената и акционих планова.
О томе говорим јавно јер од 2016. године каснимо са неким стратешким документима, рекла је Михајловић и поручила да је важан заједнички рад на промени свести и стереотипа.
Битно је да охрабримо жене да пријаве насилнике, да едукујемо децу од малих ногу, али и да радимо са мушкарцима и починиоцима насиља. Значајно је и да се боримо против стереотипа и предрасуда, да нам се не дешава да сваки четврти младић и свака десета девојка мисле да је у реду добити по неки шамар, закључила је она.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић истакла је да је Србија држава која има нулту толеранцију на све облике насиља, и наша порука јесте да све жене које трпе било какав облик насиља треба да знају да нису саме и да имају коме да се обрате, али и да је њихова држава уз њих.
То што смо данас сви овде треба да покаже колико смо удружени у овој борби. То нам даје велику снагу да у свим наредним корацима делујемо тако да смањимо и потпуно спречимо било какав облик насиља, навела је она.
Министарка правде Mаја Поповић указала je на то да је Закон о спречавању насиља у породици, чија је примена почела 1. јуна 2017. године, померио границе и унапредио поступање свих надлежних државних органа.
У Србији, како је истакла, постоји 87 група/подгрупа које чине заменик јавног тужиоца, надлежни полицијски службеник и радник центра за социјални рад, а које се састају најмање једанпут у 15 дана како би мултисекторски размотриле сваки пријављени случај насиља у породици.
Према њеним речима, од дана примене тог закона до 30. новембра 2020. године - за три и по године, групе за координацију и сарадњу састале су се 9.544 пута и размотриле 170.295 пријављених случајева насиља у породици, те израдиле 53.235 индивидуалних планова заштите и подршке жртвама.
У том периоду судови су у 61.549 случајева продужили хитну меру привременог удаљења учиниоца из стана и меру привремене забране учиниоцу да контактира и прилази жртви за 30 дана, навела је Поповић.
Она је додала да је, према статистичким подацима о кривичним санкцијама и казненој политици, за насиље у породици од 1. јануара до 31. децембра 2019. године донето 1.310 правоснажних осуђујућих пресуда.
Условно је осуђено 807 насилника, док их је 490 осуђено на казну затвора. Од тога 204 лица су осуђена на затвор до шест месеци, 147 лица од 6 месеци до годину дана, 82 лица до годину дана са издржавањем у кућним условима, 47 лица на затвор од једне до три године, девет лица од три до пет година и једно лице на казну од пет до десет година, напоменула је она.
Министарка је рекла да је у истом периоду изречено и 348 мера безбедности, у оквиру тога и 49 мера обавезног психијатријског лечења у здравственој установи, као и 40 мера обавезног психијатријског лечења на слободи.
Мера обавезног лечења наркомана изречена је 24 пута, алкохоличара 212 пута, док је за 23 лица изречена мера одузимање предмета, указала је она.
Поповић је овај скуп искористила да позове медије да се укључе у борбу против насиља у породици тако што би извештавали и о исходу судских поступака.
Потребна нам је помоћ свих медија. Објављивањем пресуда – санкција за насиље у породици помогли би слање јасне поруке да у Србији нема толеранције прама насиљу над женама и да је оно кажњиво, закључила је министарка.
Радна група, коју чине представници свих надлежних државних органа, институција и стручних тела, радиће и на изради Предлога акционог плана за спровођење националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и партнерским односима 2020–2022.
Носиоци израде ових докумената су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност, Министарством унутрашњих послова и Министарством правде, уз подршку Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
На првом састанку Радне групе говорили су и министар унутрашњих послова Александар Вулин и министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.
Радним делом састанка председавала је државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић.
Она је истакла да ће доношење ових докумената представљати допринос свих актера у примени политике Владе Србије ка нултој толеранцији према насиљу, што је један од приоритета у наредном периоду.
Саветница потпредседнице Владе Србије Гордана Гавриловић представила је анализу насиља у породици, искуства и изазове, док је директорка UN Women Милана Рикановић говорила о подршци коју УН пружају у борби против насиља над женама и оснаживању жена у Републици Србији.
На састанку је усвојена методологија израде нове националне стратегије и пратећег акционог плана, као и динамички план израде наведених докумената.