Гојковић је на изложби, која приказује једну епоху из живота града коју је обележила Хемијска индустрија „Зорка“, нагласила да ће ресорно министарство посветити већу пажњу неговању и афирмацији индустријског наслеђа.
Према њеним речима, развој те области може повољно утицати не само на разноврснију и атрактивнију понуду домаћој публици, већ и повећати видљивост целокупне српске културе на међународној сцени.
Она је објаснила да изложба осветљава важан сегмент наше културне баштине, као и да на европској и светској културној сцени индустријско наслеђе добија све већи значај зато што повезује више области и укључује многе професије.
Гојковић је истакла да су та вишестраност и универзалност утицали на то да индустријско наслеђе буде препознато као важан део културне и туристичке понуде у многим развијеним земљама.
У свету је одавно присутан тренд „враћања у живот“ некадашњих великих индустријских комплекса, фабрика или рудника, који ревитализацијом постају значајна културна и туристичка одредишта, указала је потпредседница Владе.
Локалитети индустријског наслеђа, како је предочила, не приказују искључиво оно што је некада било, већ су то и места на којима млади ствараоци добијају прилику да искажу свој таленат и изграде себе као личности и уметнике.
Гојковић је подсетила на то да је фабрика „Зорка“ успела да постане једна од знаменитости свог града и симбол једног времена, као и да су радници градили фабрику, живели са њом и за њу, док је она истовремено граду и његовим становницима подарила дух заједништва и солидарности.
Ова изложба дело је не само аутора, већ и свих радника „Зорке“ који су стварали индустријски гигант и понос града, навела је она и подвукла да се на изложби види како развој једне фабрике ствара историју града и утиче на друштвене и културне прилике и живот његових становника.
Србија, како је нагласила, данас гради фабрике и на примерен начин штити нашу културну баштину.
Према њеним речима, уложен је велики труд да буџет за културу у наредној 2021. години буде увећан, а повећана су издвајања не само за област заштите, већ и за савремено стваралаштво, као и за дигитализацију и међународну сарадњу.
Верујем да ће у периоду пред нама сарадња Министарства културе и информисања и Града Шапца бити успешна и динамична и да ћемо заједнички радити на програмима и пројектима који за циљ имају богатији културни живот овог града, закључила је она.
На изложби су говорили вршилац дужности директора Народног музеја Јована Стојанац, аутор изложбе Бранислав Станковић и градоначелник Шапца Александар Пајић.
Пајић је истакао да је фабрика „Зорка“ запошљавала највећи број Шапчана и да је била синоним за успешан град и епоху у његовом развоју.
Ова изложба само је један од начина где смо спојили привредни и културни развој, рекао је градоначелник и додао да ће се у наредном периоду Шабац привредно и културно развијати.