Момировић је у изјави агенцији Танјуг рекао да се већ воде преговори са кинеским и европским партнерима о набавци возова који ће моћи да иду том пругом брзином од 200 километара на сат.
Тако ће грађани за нешто више од пола сата моћи да путују возом између Београда и Новог Сада, нагласио је Момировић.
Министар је изразио уверење да ће до краја 2021. године бити готова деоница до Новог Сада који ће бити део брзе пруге Београд - Будимпешта.
Очекујем да ће у року од два месеца, од када се радови заврше, бити обављена сва тестирања и да ће пруга бити у комерцијалној употреби. Ми смо отворили разговоре и са кинеским и са европским партнерима о набавци возова. Нама је циљ да имамо најмодерније возове у овом делу Европе и ко буде понудио најбољу цену и у најкраћем периоду, од њега ћемо купити, навео је министар.
Он је напоменуо да се све ради транспарентно, као и да је циљ да што више страна буде укључено у преговоре о набавци возова.
Момировић је поручио да ће у 2021. години бити настављена убрзана реализација великих инфраструктурних пројеката, као и да је приоритет да се до краја године заврше радови на изградњи аутопута "Милош Велики" од Прељине до Пожеге и брзе пруге од Београда до Новог Сада.
Министар је истакао да је у фокусу изградња аутопутева и пруга који ће врло брзо премрежити нашу земљу и омогућити да се брзо стигне са једног њеног краја на други.
Такође, он је указао на то да је за око два месеца обишао сва стратешка градилишта у земљи како би се уверио у обим инвестиција и радова које реализује Влада Србије.
То је невероватан инвестициони циклус у којем се тренутно налазимо који ће покренути економију, одржати макроекономску стабилност и обезбедити највећи раст у Европи у 2021. години, нагласио је он.
Момировић је подсетио да су стратешки пројекти и градња Моравског коридора Појате - Прељина, Фрушкогорског коридора од Новог Сада до Руме, аутопута Рума - Шабац и брзе саобрацајнице Шабац - Лозница, затим градња деонице аутопута од Београда ка Сарајеву Кузмин - Сремска Рача, завршетак обилазнице око Београда и градња станова за припаднике војске, полиције и служби безбедности.
Говорећи о изградњи првог дигиталног аутопута, Моравског коридора од Прељине до Пожеге, министар је рекао да до скоро нико није могао да сања да ћемо на том потезу градити такав аутопут, који ће спојити аутопут "Милош Велики" (Коридор 11) и Коридор 10 и тако повезати више од пола милиона људи у том делу земље.
Србију ћете ускоро целу моћи да пређете у веома кратким интервалима, додао је министар, изразивши очекивање да ће до краја године бити завршена прва деоница од Појата до Крушевца од око 27 километара.
Говорећи о још једном важном инфраструктурном пројекту, завршетку обилазнице око Београда, он је истакао да ће тај пројекат успети да заврши ова Влада у наредне две године, када ће бити готова обилазница до Бубањ Потока.
Момировић је када је реч о додатној деоници Ц, од Бубањ Потока до Панчева, нагласио да је и то у плану, али да ће тај део бити урађен касније пошто је реч о доста вредној инвестицији.
Министар је навео да у 2021. години мора да крену радови на изградњи Фрушкогорског коридора, брзе саобраћајнице од Новог Сада до Руме, као и градња брзе саобраћајнице Сомбор – Кикинда, додавши да треба започети и пројекат тзв. Дунавске магистрале, то јест брзе саобраћајнице од скретања са аутопута за Пожаревац до Доњег Милановца.
Он је рекао и да су убрзани радови на аутопуту Рума -Шабац односно новом мосту на Сави код Шапца, затим да би у марту требало да почну радови на градњи градског аутопута од Новог Београда до Сурчина, који ће повезати град са "Милошем Великим".
Момировић је изразио очекивање да ће радови на првој деоница аутопута ка Приштини, од Ниша до Плочника, крајем првог или почетком другог квартала 2021. године.
Грађани ускоро неће моћи да препознају саобраћајну инфраструктуру Србије, истакао је Момировић и додао да се то односи и на авиосаобраћај, с обзиром на то да француски „Ванси” реализује огромне инвестиције у развој београдског Аеродрома "Никола Тесла".
Такође, министар је подсетио и да је у буџету за 2021. Годину издвојено рекордних 330 милијарди динара за капиталне инфраструктурне пројекте, што је око 5,5 одсто БДП-а.