П:
О:
Читај ми
Представљен други и трећи део Платформе државног преговарачког тима о будућем статусу Космета
Београд,
30. мај 2006.
Чланови Тима за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић и Леон Којен представили су данас други и трећи део Платформе државног преговарачког тима о будућем статусу Космета.
Леон Којен и Слободан Самарџић
Самарџић је на конференцији за новинаре истакао да се овај део Платформе, која је усвојена 5. јануара ове године, заснива на избегавању две крајности када је реч о Косову и Метохији.
Он је навео да једну крајност чини статус покрајине од 1989. до 1999. године, а другу независност, између којих постоји велики простор где се може преговарати о специфичном статусу Косова и Метохије, који подразумева високу аутономију која би била међународно гарантована.
Према његовим речима, документом се предлаже закључење међународног споразума који би проистекао из преговора о статусу Космета, који се воде између представника Београда и Приштине, уз посредовање међународне заједнице, а који би потписали Србија и УН, као два компетентна субјекта међународног права за потписивање овог споразума.
Споразум би садржавао основне принципе и конкретне одредбе о будућем статусу Косова и Метохије, као и о положају српског и осталих народа и заједница унутар Космета, односно то би била решења која би била уграђена у устав Србије и будући устав Косова и Метохије, рекао је он.
Самарџић је додао да би међународна заједница, осим тога што би била гарант једног таквог споразума, имала и одређене конкретне обавезе током његовог спровођења, које се тичу безбедности.
Којен је прецизирао да је формула "више од аутономије мање од независности", која сажето представља став нашег руководства за решење статуса Косова и Метохије, у другом и трећем делу Платформе потпуно конкретизована, при чему се врло прецизно назначује шта би био елемент "мање од независности", а шта елемент "више од аутономије".
Он је указао на то да према овом документу Србија задржава основне елементе суверенитета, као и да се у Платформи изричито каже да би "надлежности у области спољне политике, контроле граница, заштите људских права у последњој инстанци, монетарне политике, царинске политике, заштите српског верског и културног наслеђа, као и у области посебних царинско-инспекцијских послова обављале Србија и државна заједница СЦГ у зависности од њихове уставне поделе надлежности".
Којен је нагласио да се овде не помиње једна од кључних надлежности, а то је одбрана и објаснио да је то само зато што се овим документом предвиђа потпуна унутрашња демилитаризација Косова и Метохије.
На Косову и Метохији не би било никаквих војних снага, било српских, било албанских, а поготово би биле искључене било какве паравојне организације, истакао је он и подсетио на четврти део Платформе који се односи на децентрализацију и у којем се наводи да би постојала само полиција која би по свом броју, саставу и опремљености задовољавала европске стандарде.
Такође, документ предвиђа и економску реинтеграцију Косова у Србију, рекао је Којен и нагласио да је став државног руководства да је таква реинтеграција не само у интересу Косова и Метохије и Србије, већ у одређеној мери, а посебно када је реч о неким областима као што је енергетика, и целог региона.
Говорећи о одредбама Платформе које се тичу елемената "више од аутономије", он је објаснио да се косметским Албанцима пре свега нуде међународне гаранције, тако да могу да буду сигурни да се ово решење, ако га они прихвате, неће изменити без њиховог пристанка и без пристанка међународних фактора који би били гарант овог споразума. Друго, унутрашња демилитаризација треба да их увери у то да више неће бити интервенције српских војних снага на Косову и Метохији а, с друге стране, да би то добили, они се морају одрећи прављења сопствене војске, односно морају се одрећи тога да силом решавају политичке и друге конфликте на Космету, као што је то био случај у марту 2004. године, навео је Којен.
Такође, како је додао, њима се нуди максимум који се на политичком плану може понудити једној етничкој заједници у оквиру неке државе, а о чему говори и следећа одредба: "С обзиром на овако одређен систем надлежности (према којима Србија задржава основне елементе суверенитета), политичко представљање Косова и Метохије у представничким телима и другим државним органима Србије није неопходно за функционисање било централне, било покрајинске власти".
Према његовим речима, тиме би се изашло у сусрет жељи косметских Албанаца и не би били представљени у нашим институцијама у Београду, али би морали да уважавају већ поменуте основне елементе државног суверенитета Србије.
Он је навео да једну крајност чини статус покрајине од 1989. до 1999. године, а другу независност, између којих постоји велики простор где се може преговарати о специфичном статусу Косова и Метохије, који подразумева високу аутономију која би била међународно гарантована.
Према његовим речима, документом се предлаже закључење међународног споразума који би проистекао из преговора о статусу Космета, који се воде између представника Београда и Приштине, уз посредовање међународне заједнице, а који би потписали Србија и УН, као два компетентна субјекта међународног права за потписивање овог споразума.
Споразум би садржавао основне принципе и конкретне одредбе о будућем статусу Косова и Метохије, као и о положају српског и осталих народа и заједница унутар Космета, односно то би била решења која би била уграђена у устав Србије и будући устав Косова и Метохије, рекао је он.
Самарџић је додао да би међународна заједница, осим тога што би била гарант једног таквог споразума, имала и одређене конкретне обавезе током његовог спровођења, које се тичу безбедности.
Којен је прецизирао да је формула "више од аутономије мање од независности", која сажето представља став нашег руководства за решење статуса Косова и Метохије, у другом и трећем делу Платформе потпуно конкретизована, при чему се врло прецизно назначује шта би био елемент "мање од независности", а шта елемент "више од аутономије".
Он је указао на то да према овом документу Србија задржава основне елементе суверенитета, као и да се у Платформи изричито каже да би "надлежности у области спољне политике, контроле граница, заштите људских права у последњој инстанци, монетарне политике, царинске политике, заштите српског верског и културног наслеђа, као и у области посебних царинско-инспекцијских послова обављале Србија и државна заједница СЦГ у зависности од њихове уставне поделе надлежности".
Којен је нагласио да се овде не помиње једна од кључних надлежности, а то је одбрана и објаснио да је то само зато што се овим документом предвиђа потпуна унутрашња демилитаризација Косова и Метохије.
На Косову и Метохији не би било никаквих војних снага, било српских, било албанских, а поготово би биле искључене било какве паравојне организације, истакао је он и подсетио на четврти део Платформе који се односи на децентрализацију и у којем се наводи да би постојала само полиција која би по свом броју, саставу и опремљености задовољавала европске стандарде.
Такође, документ предвиђа и економску реинтеграцију Косова у Србију, рекао је Којен и нагласио да је став државног руководства да је таква реинтеграција не само у интересу Косова и Метохије и Србије, већ у одређеној мери, а посебно када је реч о неким областима као што је енергетика, и целог региона.
Говорећи о одредбама Платформе које се тичу елемената "више од аутономије", он је објаснио да се косметским Албанцима пре свега нуде међународне гаранције, тако да могу да буду сигурни да се ово решење, ако га они прихвате, неће изменити без њиховог пристанка и без пристанка међународних фактора који би били гарант овог споразума. Друго, унутрашња демилитаризација треба да их увери у то да више неће бити интервенције српских војних снага на Косову и Метохији а, с друге стране, да би то добили, они се морају одрећи прављења сопствене војске, односно морају се одрећи тога да силом решавају политичке и друге конфликте на Космету, као што је то био случај у марту 2004. године, навео је Којен.
Такође, како је додао, њима се нуди максимум који се на политичком плану може понудити једној етничкој заједници у оквиру неке државе, а о чему говори и следећа одредба: "С обзиром на овако одређен систем надлежности (према којима Србија задржава основне елементе суверенитета), политичко представљање Косова и Метохије у представничким телима и другим државним органима Србије није неопходно за функционисање било централне, било покрајинске власти".
Према његовим речима, тиме би се изашло у сусрет жељи косметских Албанаца и не би били представљени у нашим институцијама у Београду, али би морали да уважавају већ поменуте основне елементе државног суверенитета Србије.
-
Београд, 18. јул 2024.Србија наставља да се залаже за мир и стабилност
-
Београд, 16. јул 2024.Најоштрија осуда напада на српске новинаре у Косовској Митровици
-
Београд, 15. јул 2024.Наставак застрашивања и притисака на српски народ у Штрпцу
-
Београд, 9. јул 2024.Недвомислен покушај рехабилитације фашистичког злочинца Џафера...
-
Београд, 6. јул 2024.Нови талас притисака на српски народ на Kосову и Метохији
-
Београд, 3. јул 2024.Ухапшена особа због ратног злочина у селу Кошаре на Косову и...
-
Београд/Брисел, 3. јул 2024.Приштина није спремна за нормализацију односа са Београдом
-
Београд, 28. јун 2024.Пресуда против четворо Срба скандалозна и политички мотивисана
-
Београд, 27. јун 2024.Наставак терора Приштине над Србима на Космету
-
Београд/Брисел, 26. јун 2024.Београд посвећен наставку дијалога са Приштином