Михајловић је у интервјуу за агенцију Бета истакла да нико неће за десет година угасити термоелектране, посебно ако су доминантне у производњи струје као у Пољској, али морамо бити свесни да ће Србија после 2050. године, ако не угаси електране на најнеквалитетнији угаљ лигнит, морати годишње да плаћа 900 милиона или милијарду евра.
Због тога ћемо ићи у четири правца – један је да се оснује управа за енергетску ефикасност и помогне привредним субјектима и домаћинствима да у наредних пет година замене прозоре и врата и тако смањимо потрошњу енергије, која је у Србији четири до пет пута већа од просека у ЕУ, указала је она.
Други правац ће, како је објаснила, бити развој средњих и великих хидроелектрана које треба да гради ЕПС, при чему се размишља о хидроелектранама на Бистрици, у горњем току Дрине и можда мањој реверзибилној на Дунаву.
Реч је о инвестицијама вредним четири-пет милијарди евра, а то би са обновљивим изворима обезбедило енергетску сигурност, предочила је потпредседница Владе.
Према њеним речима, биомаса није довољно искоришћена јер постоји једна електрана-топлана и започето је још пет, а суштина је у томе да већина топлана у Србији може да користи биомасу.
Михајловић је додала да је четврти правац изградња гасних електрана које би производиле и струју и топлоту, с тим што би сви ти извори енергије били флексибилни и „ускакали“ би у систем када је потребно и могли би да обезбеде и извесне количине струје за пласман ван граница.
Истовремено, потпредседница Владе је подсетила на то да се у протеклих шест година, кад је донет Закон о енергетици, нико суштински није бавио поделом делатности ни у ЕПС-у ни у „Србијагасу“, али је Влада одлучна да спроведе све оно што у претходном периоду није урађено.
Наиме, како је предочила, нико се није бавио поделом делатности, приходима и расходима у поменутим предузећима како би се оформиле фирме које обављају посао од општег интереса за све грађане, испоручују квалитетну енергију и енергент и остварују профит.
Михајловић је подсетила на то да је Влада донела одлуку о томе да се у ЕПС-у, који има производњу, руднике, термоелектране, хидроелектране и оператора дистрибутивног система (ОДС), поделе делатности и да се у дистрибуције и трафо-станице у неколико наредних година уложи 300-400 милиона евра да се не би дешавало да потрошачи немају струју зато што је пао снег или избила поплава.
Она је додала да хитно морају да се распишу конкурси за директоре јавних предузећа, да критеријуми морају да буду јасни и да не могу да трају пет година.
Према њеним речима, спровођење плана реорганизације “Србијагаса” омогућиће да се отвори Поглавље 15 у процесу интеграције Србије у ЕУ, као и да гасна привреда ради прегледније и доноси много већи профит.